Život Vilsona Bentlija posvećen misteriji kristala pahulje

"Pod mikroskopom sam otkrio da su pahulje čudesno lepe i prava je šteta što ih i drugi ne posmatraju i ne cene. Svaki kristal je pravo remek delo dizajna, magično i neponovljivo. A kada pahulja počne da se topi, njena geometrija je zauvek izgubljena. Toliko lepote je otišlo ne ostavljajući nikakav zapis iza sebe."  Vilson Bentli

Vilson A. Bentli (Wilson A. Bentley) (1865-1931) čovek zvani Pahulja je čitav svoj život posvetio izučavanju i fotografisanju pahuljica. Od malih nogu je bio fasciniran prirodom: leptirima, lišćem, paukovim mrežama i brižljivo vodio dnevnike o meteorološkim prilikama. Interes za kristale snega je razvio kada je dobio mikroskop za svoj 15. rođendan. Četiri godine kasnije, 1885. godine "naoružan" svojim prvim foto aparatom i mikroskopom, načinio je prvu uspešnu fotografiju jedne pahulje.

Bentli je bio pionir u mikrofotografisanju, posebno u fotografisanju pahuljica koje su se tako brzo topile. Nakon mnogo neuspelih pokušaja da ovekoveči filigranske detalje ovih nežnih snežnih objekata, Bentli je razvio posebnu tehniku fotografisanja. Ovaj sanjar, čija je strast bila više umetnička nego naučna, satima se smrzavao i strpljivo perom nameštao pahulje pod mikroskop kako bi ih fotografisao. 
 

Od te prve fotografije načinjene 1885. godine, Bentli je fotografisao snežne kristale sve do svoje smrti i za sobom ostavio zavidnu kolekciju od preko 5.000 fotografija. Posmatrajući ih, Bentli je došao do zaključka da ne postoje dve iste pahulje u čemu ga je kasnije nauka demantovala. Naime, kada pahulja pada, prolazi kroz različite slojeve atmosfere i njihov oblik određuju "usputni" uslovi kao što su temperatura, vlažnost, vetar. One se rađaju iste, a njihov strmoglavi život ih čini različitim.

Osim ove dragocene kolekcije fotografija koju je Bentli zaveštao zajedno sa negativima i koja se i dan danas čuva u arhivi Instituta Smithsonian, Bentli je objavio i preko 60 članaka u naučnim i popularnim časopisima, a pred sam kraj života je štampana i njegova knjiga "Snežni kristali".

Ipak, neke tajne je sačuvao samo za sebe, ne želeći da govori o retkim nepravilnim geometrijskim oblicima pahulja, smatrajući ih nepopravljivim greškama prirode.

Bentli je ceo svoj život proveo u rodnom Vermontu, potpuno predan svom radu. Preminuo je 1931. godine od upale pluća koju je zadobio probijajući se kroz mećavu, u potrazi za još lepšim i neobičnijim snežnim zvezdama.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Neke stvari mogu mnogo bolje da se osjete nego da se objasne. Ali to ljudi ne znaju, oni veruju rečima, to je problem. Treba više verovati svojim srcima nego rečima.

Miroslav Antić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |