"Pod mikroskopom sam otkrio da su pahulje čudesno lepe i prava je šteta što ih i drugi ne posmatraju i ne cene. Svaki kristal je pravo remek delo dizajna, magično i neponovljivo. A kada pahulja počne da se topi, njena geometrija je zauvek izgubljena. Toliko lepote je otišlo ne ostavljajući nikakav zapis iza sebe." Vilson Bentli
Vilson A. Bentli (Wilson A. Bentley) (1865-1931) čovek zvani Pahulja je čitav svoj život posvetio izučavanju i fotografisanju pahuljica. Od malih nogu je bio fasciniran prirodom: leptirima, lišćem, paukovim mrežama i brižljivo vodio dnevnike o meteorološkim prilikama. Interes za kristale snega je razvio kada je dobio mikroskop za svoj 15. rođendan. Četiri godine kasnije, 1885. godine "naoružan" svojim prvim foto aparatom i mikroskopom, načinio je prvu uspešnu fotografiju jedne pahulje.
Od te prve fotografije načinjene 1885. godine, Bentli je fotografisao snežne kristale sve do svoje smrti i za sobom ostavio zavidnu kolekciju od preko 5.000 fotografija. Posmatrajući ih, Bentli je došao do zaključka da ne postoje dve iste pahulje u čemu ga je kasnije nauka demantovala. Naime, kada pahulja pada, prolazi kroz različite slojeve atmosfere i njihov oblik određuju "usputni" uslovi kao što su temperatura, vlažnost, vetar. One se rađaju iste, a njihov strmoglavi život ih čini različitim.
Osim ove dragocene kolekcije fotografija koju je Bentli zaveštao zajedno sa negativima i koja se i dan danas čuva u arhivi Instituta Smithsonian, Bentli je objavio i preko 60 članaka u naučnim i popularnim časopisima, a pred sam kraj života je štampana i njegova knjiga "Snežni kristali".
Ipak, neke tajne je sačuvao samo za sebe, ne želeći da govori o retkim nepravilnim geometrijskim oblicima pahulja, smatrajući ih nepopravljivim greškama prirode.
Bentli je ceo svoj život proveo u rodnom Vermontu, potpuno predan svom radu. Preminuo je 1931. godine od upale pluća koju je zadobio probijajući se kroz mećavu, u potrazi za još lepšim i neobičnijim snežnim zvezdama.
