Vek Gavrilovih principa

Autor Tema danaJugosferaSvetVremeplovNaš izborNa današnji dan

Raspad Jugoslavije i javno odbacivanje ideje jugoslovenstva u poslednjih dvadest godina uzdrmali su temelje odbrane akta tiranoubistva u Sarajevu 28. juna 1914.

Sarajevski atentat, koji je označio oslobađanje naroda u BiH od kmetstva i viševekovnog ropstva, u istoriji je zabeležen kao direktan povod za otpočinjanje I svetskog rata. Ovaj istorijski detalj se verovatno samo na našim prostorima izučavao sa dva aspekta: direktnog povoda i faktičkog uzroka I svetskog rata, koji su generacijama šturo i faktografski  usađivani u mozak. Za ostatak sveta, priča je bila jednostavna : „rat je počeo kad je u Sarajevu Gavrilo Princip izvršio atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda“.

Srbi se nikada nisu dosledno odredili prema ovom događaju, bar ne na način koji bi suštinu približio današnjem čoveku, zbunjenom serijom burnih dešavanja u prošlom veku.

Ključna pitanja šta se zaista desilo u Sarajevu na Vidovdan 1914, možda je najbolje postavio Andreas Prohaska u filmu „Atentat“ snimljenom povodom stogodišnjice početka I svetskog rata.

  • Šta je Ferdinand radio u tek anektiranoj državi, paradirajući na veliki pravoslavni praznik pred potlačenim i porobljenim narodom?
  • Zašto je samo 35 policajaca čuvalo paradu visokog bezbednosnog rizika?
  • Da li je stavljanje ne previše bistrog nadvojvode u položaj lake mete bilo deo perfidnog mozaika nemačko-austrougarskog vojnog establišmenta?
  • Zašto se nikada nije otkrio razlog iz kojeg je kolona automobila skrenula sa predviđene rute i doslovno naletela na Principa u sporednoj ulici?
  • I možda najvažnije, ko su bili tih deset dečaka sa oružjem u jednom, a cijanidom u drugom džepu, koji su 28. juna 1914 čekali nadvojvodu Ferdinanda na ulicama Sarajeva sa idejom da stanu na put tiraniji i potom umru?

 

Na spomen ploči koja je stajala na mestu atentata u vreme kraljevine Jugoslavije je pisalo:

„Na ovom istorijskom mjestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidovdan 15. (28) juna 1914.“

Duša Gavrila Principa, starog samo 19 godina na dan atentata, nije imala mira ni nakon što je posle četiri godine tamničenja, 1918, napustila telo izmučeno stravičnim torturama. Njegovim delom se bave i danas, često stvarajući sumanute paralele između atentata na tiranina sa početka XX veka i savremenih targetovanih atentata kao dobro organizovanih terorističkih akata. Ovakva povezivanja pokazuju visok stepen ignorisanja istorijskih činjenica i razumevanja vremena kada je bilo nerealno očekivati da se teror nad jednim narodom spreči diplomatskim putem, ili kroz intervencije međunarodne zajednice. Da li se ikada, a naročito u to vreme, akt borbe za narodno oslobođenje mogao smatrati terorističkim?

Da li je Princip bio indokriniran politikom „Mlade Bosne“ ili ne, u ovom trenutku je nebitno. Sve poznate činjenice, koje su na videlo izašle tokom suđenja i kasnijom rekonstrukcijom događaja, pokazuju da je Gavrilo na Vidovdan 1914 čudnim spletom okolnosti dobio priliku da se lično obračuna sa kamenom oko vrata svog naroda. Njegova vera u ideje jugoslovenstva je postala temelj ujedinjenja Jugoslovena koji su u tom istorijskom periodu takvo jedinstvo priželjkivali.

Surovost koju su pokazali nakon svega, obračunavajući se sami sa sobom, ne može biti njegova krivica, niti je sa klevetničkim žarom treba tražiti u čistoj ideji jugoslovenstva koju je zastupao.

 

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Mi zapravo ne znamo šta je potrebno da živimo da bismo bili srećni, usrećeni, pronađeni, spokojni. Kao da mi ljudi ne uzimamo odgovornost za svoj život, niti uopšte znamo kako bi trebalo da ga živimo, jer smo zatrpani glupostima, ohološću i nebitnostima. Ako u svakodnevnom životu nisi sposoban da osetiš kako reaguješ na drugog, to je problem. Mi svaki put sebe unižavamo kada smo loši prema drugima, nikog drugog suštinski, samo sebe same, pa i te druge. Unižavamo dakle onda sve nas.

Zoran Kostić Cane

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |