Turci ponovo grade ćupriju na Drini

19 Mar 2013
Autor Tea
1385 pregleda

Ćuprija na Drini, most koji je krajem 16. veka izgradio carski arhitekta Kodža Mimar Sinan po nalogu velikog vezira Mehmed Paše Sokolovića i koji je 2008. godine  uvršten na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, konačno će biti rekonstruisan.

Turci ponovo grade ćupriju na Drini

Most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu je izgrađen u periodu od 1571. do 1577. godine, sa obeležjima Otomanske monumentalne arhitekture. Jedinstvenu eleganciju mu daju 11 lukova sa blagim usponom prema sredini i silaznom rampom na levoj obali, iznad kojih se čitavom dužinom mosta proteže profilisani venac na kome je ograda. Dužina mosta iznosi 179,5 m, visina prilikom normalnog vodostaja reke 15,40 m a širina 6,30 metara. Na sredini mosta se nekada nalazila kućica sa drvenom kapijom i mostovskom stražom, pa je zbog toga ovaj deo mosta nazvan kapija. Na mostu se nalaze i dve ploče od belog mermera na kojima su uklesani stihovi pesnika Nihadija na arapskom pismu, koji govore o graditelju i godini izgradnje. Stariji gornji natpis je ispisan 1572 godine:

“Na Drini u Bosni sagradio je veličanstven most i razapeo red svodova na toj reci, na toj vodi dubokoj i hučkoj. Predhodnici njegovi ne mogaše ništa slično sagraditi. Po naređenju božijem učini to veliki paša, sagradi most da mu na svetu nema ravna da bi se njegovo ime spominjalo sa poštovanjem i blagodarnošću.”

Svetska vrednost starog mosta u Višegradu je nesporna, kako zbog same arhitektonske vrednosti koja ga je činila remek delom tadašnje mostogradnje, tako i zbog svedočenja o važnim kulturnim razmenama između podneblja različitih civilizacija, Balkana, Otomanskog Carstva i Mediterana, kao i između Hrišćanstva i Islama kroz dugi istorijski period. On ima i simboličku ulogu kroz istoriju, posebno u sukobima koji su se dogodili u 20.veku.

Kako je Drina planinska reka sklona plavljenju, delovi stubova Starog mosta su srušeni u velikoj poplavi 1896. godine. Most je takođe oštećen tokom oba Svetska rata, a njegovi temelji su ozbiljno ugroženi i zbog upotrebe dve hidro-elektrane koje utiču na nivo vode u reci. Mada je u par navrata ćuprija bila delimično rekonstruisana, ona je trenutno otvorena samo za pešake.

Most, koji je naš nobelovac Ivo Andrić ovekovečio u svom romanu "Na Drini ćuprija", konačno će biti rekonstruisan tako što će se zameniti postojeća ograda i kaldrma a u njega će biti ugrađen isti kamen kojim je ova građevina podignuta pre skoro pet vekova. Vlada Turske je odavno izrazila želju da finansira radove na ovom mostu koji je upisan na listu 100 najugroženijih spomenika svetske baštine od strane World Monuments Fund (Fond svetskih spomenika). Najzad je dugotrajna procedura završena, obavljena su sva potrebna ispitivanja a tražene dozvole i dobijene.

Nije prvoaprilska šala, radovi će početi 1. aprila, trajaće 600 dana, a ćuprija na Drini će nastaviti da svedoči o vekovima i događajima koje je preživela i kojih više nema.

„Sve prolazi i nestaje, a most ostaje da pamti vekove kroz istoriju''.

Ivo Andrić - “Na Drini Ćuprija”

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru