Po staroj legendi plemena Čiroki, ljudsku prirodu usmeravaju dva demona, dobar i loš. Pobeđuje onaj koji se bolje hrani. Koje smo demone hranili u bliskoj prošlosti i gde nas to vodi, verovatno može da odgovori mala retrospektiva onoga što smo u ovom veku stvorili i što još uvek stvaramo. Znamo li gde idemo i šta nas očekuje na tom putu? Mogu li nam na to pitanje odgovoriti civilizacijski događaji koji su do sada obeležili XXI vek?

Evro (€)

U januaru 2002. godine Evro je postao štampana i kovana moneta kojom su zamenjene nacionalne valute u državama Evrozone. Danas je valuta Evropske unije i u zvaničnoj je upotrebi u 18 zemalja. Na prednjoj strani svake novčanice slike kapija simbolizuju otvorenost, a mostovi, prolazi i prozori na poleđini saradnju i zajedništvo država Evrope. Da bi mogle da koriste Evro kao zvaničnu valutu, po ugovoru iz Mastrihta (1992) države moraju da ispune uslove koji podrazumevaju stabilnost postojeće domaće valute, vladavinu prava u sektoru ekonomije i stabilan finansijski položaj. Iako pravila postoje, postoje države koje mimo njih jednostrano uvode Evro, što evropska zajednica za sada ne sankcioniše.

Terorizam i organizovani kriminal

Dve pošasti koje obilato koriste tehnološka dostignuća za koordinaciju i sprovođenje svojih aktivnosti. Pretnja nezakonitim nasiljem nije novina u svetskoj politici, ali smo svedoci da se svet pomera iz temelja kada meta napada postane svetska supersila. Posle 11.septembra 2001, više ništa nije isto. Borbu protiv terorizma su obeležili brojni oružani sukobi (Irak, Avganistan...) i mere bezbednosti koje su, naročito u polju avio-saobraćaja, dostigle stepen apsurda.

Društveni mediji

Razvoj IT industrije i tehnologije mobilnih telefona iznedrio je jedan sasvim novi svet deljenja informacija i društvenog povezivanja. Ono što je 1994. godine započeo Geocites, razgranalo se u svim pravcima i isplelo jaku mrežu preko cele planete. Projekti saradnje (Wikipadija), blogovi i mikroblogovi (Tumblr i Twitter), zajednice za deljenje video-sadržaja (YouTube, DailyMotion, Vimeo), društvene mreže (Facebook, Instagram), internet telefonija (Skype, VoIP) i svet virtuelnih video-igara predstavljaju polje koje svakodnevno raste i širi se van kruga standardnih IT uređaja. Sredstva društvenih medija postaju i tradicionalni kućni aparati (televizori, frižideri...) u koje se fabrički integriše mogućnost povezivanja na mrežu.

Arapsko proleće

Seriju ustanaka koji su se 2011. godine proširili Severnom Afrikom i Bliskim Istokom jedni su doživeli kao simbol bunta naroda protiv siromaštva, diktature i korupcije, a drugi kao veštački izazvane nemire pod kišobranom ekstremnog islamizma. Mir između hrišćana, sunita, šiita i drugih arapskih manjina danas više nego ikad deluje kao utopija. U ovim političkim previranjima, Majlsova sintagma "stav zavisi od pozicije na kojoj si" pokazuje svoje puno značenje.

Feliks Baumgartner

Prvi svetski supersonični padobranac, Austrijanac Feliks Baumgartner, je u okviru programa “Red Bull Stratos” skočio sa neverovatnih 39,044 metra i postao prvi čovek na planeti koji je slobodnim padom probio zvučni zid. Njegov skok sa “ivice svemira” pratio je u direktnom prenosu ceo svet. Od pozdrava “Stižem kući” iz balona, do trenutka kada je dotakao zemlju dočekavši se na noge kao posle svakog regularnog skoka padobranom proteklo je samo 10 minuta. Padao je brzinom od 1,340km/h.

Ciljana ubistva

Meta selektivnih atentata su obično istaknuti članovi organizacija čije je delovanje do te mere subverzivno i opasno po svetski mir da njihova eliminacija praktično predstavlja samoodbranu. U sklopu rata protiv terorizma, ovim načelom je pravdano ubistvo Osame Bin Ladena, vođe Al Kaide, koga su u maju 2011. likvidirale američke vojne snage. Pod znatno misterioznijim okolnostima stradali su irački vođa Sadam Husein i svrgnuti libijski predsednik Moamer Gadafi.

iPhone manija

Oni koji su im odoleli, iPhone „vernike“ nazivaju sektom, ispranim mozgovima i žrtvama korporativne propagande. Oni drugi upadaju u euforiju svaki put kad kompanija Apple najavi novi model. Od 2007. godine kada je prvi iPhone prikazan svetu, do danas kada hiljade ljudi strpljivo čeka u redovima da se dokopa svoje „šestice“ popularnost mu konstantno raste. Sa skromnom kamerom od samo 8MP, performansama koje nisu ništa naprednije od standardnih i vrtoglavo visokom cenom, ovaj popularni gedžet ne predstavlja ništa drugo do statusni simbol i skupu igračku. Ali, istini za volju, veoma je lep.

Kraljica u Irskoj

Posle ravno 100 godina, kada je prve komšije posetio njen deda, kralj Džordž V, kraljica Elizabeta II je u maju 2011. posetila Republiku Irsku. Ova poseta je predstavlja simboličnu potvrdu normalizacije odnosa između Velike Britanije i Irske, koja je započeta 1998. godine, nakon potpisivanja sporazuma poznatog kao „Dobri petak“ kojim se Republika Irska zvanično odrekla pretenzija nad Severnom Irskom. Samo nekoliko dana nakon britanske kraljice, Republiku Irsku je posetio i Barak Obama.

Rijaliti programi

Popularnost dokumentarnog programa bez scenarija gde učestvuju potpuno anonimni ljudi eksplodirala je početkom XXI veka sa emisijama Survajver (Survivor) i Veliki Brat (BigBrother). Ovi koncepti su postali globalne franšize, a širom sveta su nicali zasebni televizijski kanali koji su 24h dnevno pratili živote osoba u uglavnom ograničenom krugu kretanja, potpuno izmeštene iz svog prirodnog okruženja. Benigna ideja Skrivene kamere doživela je malignu metastazu u rijaliti projetima kojima se danas bave sociolozi i psiholozi, analizirajući i one koji učestvuju, ali i one koji pasionirano gledaju ovu televizijsku formu.

Iako toga nismo svesni, jer fenomene oko sebe posmatramo konstantno i usvajamo postepeno, slika sveta je za manje od dve decenije potpuno izmenjena. I mi smo drugačiji, ali napredak očigledno ne ide u dobrom smeru. Čini se da je sintagma „dajte narodu hleba i igara“ zamenjena još opasnijom - „dajte narodu zabavu i oružje“.