Osmeh i strah Jurija Gagarina

Autor SvetVremeplovLjudi i događajiNauka i tehnologijaNa današnji dan

Dok je Ana Tahtarova sa unukom Ritom u polju okopavala krompir, ugledala je čoveka u neobičnom narandžastom odelu sa belom kacigom kako im se približava uzvikujući: Ja sam prijatelj! Da niste došli sa druge planete, upitala ga je zapanjena starica. Zapravo jesam, odgovorio je sa osmehom na licu Jurij Gagarin.

Taj 12. april 1961. pamtimo kao dan kada je sa ruskog poligona Tura - Tam, kasnije poznatog kosmodroma Baikonur, u 07:07 po našem vremenu lansirana raketa koja je na svom vrhu u kapsuli Vostok-1 ponela Jurija Gagarina putem zvezda, čime je prvi put u istoriji čovečanstva na svemirski let poslat čovek.

U dugogodišnjoj borbi dve najveće svetske sile za osvajanje kosmosa dan kada je preko noći Gagarin od pilota postao kosmonaut predstavlja veliki trijumf sovjetske industrije i nauke, jer je dokazao da je čovek u stanju da savlada psihološku prepreku i da je spreman da istraži i upozna jedan novi svet.    

Čuo sam zvižduk i snažnu buku, a potom sam osetio kako se ta ogromna raketa trese. Buka nije bila glasnija od one u običnom avionu, ali je imala raspon tonova kakav ni jedan kompozitor ne bi mogao da dočara” -  pisao je kasnije Gagarin u svojoj autobiografiji Put ka zvezdama.  

Jurij Gagarin je bio jedan od 20 pilota koji su obučavani u centru Zvezdani grad u blizini Moskve. Tokom treninga koji su uključivali ozbiljnu fizičku pripremljenost na više aspekata, kao i medicinsku i psihološku proveru, kandidati su polako otpadali, dok na kraju nisu ostali samo on i German Titov.

Kako su oba kandidata ispunjavala sve potrebne uslove za ovakvu misiju, postoje razne spekulacije o tome zašto je izabran baš Gagarin. U nekim dokumentima se nalazi podatak da je odluku doneo tadašnji sovjetski premijer Nikita Hruščev koji je na osnovu njihovih biografija prednost dao siromašnom farmeru u odnosu na buržujskog pesnika. Prema drugoj teoriji, čelnici programa su se odlučili za Gagarina, kako bi snažnijeg i spremnijeg Titova čuvali za sledeću misiju, Vostok-2.

Mnogo godina kasnije, u knjizi Istina o legendi Juriju Gagarinu, Titov je izjavio: „Jurij je čovek koga svi vole. Mene ne bi mogli tako da vole. Nadležni su doneli ispravnu odluku.

Kakva god bila istina, činjenica je da i danas u vremenu kada je 108 minuta provedenih u kosmosu prava sitnica, neodoljivi osmeh Jurija Gagarina i dalje greje srca stanovnika širom naše planete, kao da nas podseća da smo samo jedno malo zrnce u svemiru koga tek treba istražiti.

Uopšte gledano, neustrašivost prvih kosmonauta koji su startovali bez najneophodnijih sredstava za spašavanje odavao je utisak da su ti prvi, probni letovi, prošli bez ikakvih problema koji su naravno postojali, ali su pažljivo skrivani pod šifrom - strogo poverljivo.     

Mada je start rakete nosača koja je sobom prvi put u svemir ponela čoveka protekao uspešno, u letu Jurija Gagarina postojali su trenuci u kojima se on ozbiljno spremao da se zauvek oprosti od porodice i prijatelja.

Glavni konstruktor Vostoka-1, Sergej Koroljov, bio je siguran da čitav sistem treba da bude automatizovan i da pilot ne sme da se meša u rad motora i sistem orijentacije. Zadatak kosmonauta je bio samo da održava radio vezu sa centrom za upravljanje letom, prati signalizaciju na instrument tabli i kontroliše odvajanje rakete nosača od kosmičkog broda. Vostok-1 je uspešno izašao u orbitu i prešao u bestežinsko stanje, ali kada je trebalo da započne svoju poslednju etapu – prizemljenje, pritisak kočionog motora je naglo počeo da pada, letilica da se trese, spolja se čula buka, a pilot nije imao nikakve komande.

Kao i ostale prve letilice u tim pionirskim pokušajima, ni ova nije bila konstruisana tako da se kosmonaut prizemlji zajedno sa brodom, već je predviđeno da se pilot katapultira. Kako je došlo do male greške u programiranju, u jednom momentu se brod zavrteo tako da Gagarin od tumbanja nije znao gde su mu noge a gde glava, a onda je buknuo i plamen izazvan trenjem korpusa letilice o atmosferu, na koju su danas svi kosmonauti navikli, ali kako pre toga nije postojalo ničije slično iskustvo, Gagarinu je ovo bio najteži momenat misije. Koliko god da je bio priseban, uzviknuo je komandi: Gorim!

Mada je postojala velika verovatnoća da ovaj pokušaj neće uspeti, a samim tim i da Gagarin neće preživeti, i mada je unapred sastavljeno jedno saopštenje za javnost u slučaju uspeha, a dva u slučaju neuspeha, prisebnošću koju je nosila dobra obuka, ovaj heroj je uspeo da se srećno katapultira u specijalnom sedištu iznad koga se širio padobran i sleti na livadu nedaleko od sela Smelovka u Ternovskom rejonu Saratovske oblasti, gde su ga seljani dočekali kao čoveka koji je „pao sa Marsa”.

Danas se kapsula Vostoka-1 nalazi u muzeju RKK Energija u gradu Kroljov kod Moskve, Zvezdani grad nosi ime Jurij Aleksejevič Gagarin, uveliko smo u fazi ozbiljnih priprema selidbe čovečanstva na Mars, Rusija je 55 godina nakon ovog podviga proglasila 2016. godinom Jurija Gagarina, a od 2011. je na predlog Rusije Generalna skupština UN uspostavila 12. april za Međunarodni dan leta čoveka u kosmos.

Legendarno putovanje koje je onda trajalo svega 108 minuta predstavljalo je ključ koji je čoveku konačno otvorio vrata svemira, lokomotivu svih narednih naprednih dostignuća, što ga je učinilo istorijskim trenutkom koji je označio početak jedne nove, kosmičke ere.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 23.04.2016.
Impresivno postignuće ruskih naučnika! U to vreme, pre 55 godina, to je bila revolucija i jedan novi početak u istoriji ljudskog roda...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Duša nije jabuka: ne možeš je podeliti.

Ivan Sergejevič Turgenjev

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |