Tajna privlačnosti je zaključana u našim genima

Suprotnosti se privlače - ovaj princip magnetizma je toliko dugo potenciran da je prihvaćen kao univerzalna istina i u partnerskim odnosima. Iako dobro zvuči, u realnosti je, slažu se danas genetičari i psiholozi, malo dalje od istine. Po njihovom mišljenju, kvalitetne partnerske veze su oduvek građene na podudarnom (asortativnom) sparivanju.

Opsežno naučno istraživanje koje su zajedno sproveli Univerzitet Kalifornija, Microsoft Research, Harvard, Berkli i Univerzitet u Tel Avivu pokazalo je da ljudske jedinke osećaju nesvesnu, genetski uslovljenu privlačnost prema osobama sa sličnom DNK strukturom.  Genetska podudarnost se ispoljava na više nivoa, kroz rasnu pripadnost, godište, karakteristične crta lica i tip građe tela. Tako je srušen još jedan mit koji smo voleli - iskonska privlačnost između polova ipak je uslovljena fizičkom pojavom pre nego karakternim osobinama.

Studija koja je obuhvatila širok opseg populacije belaca, Latinoamerikanaca i Afroamerikanaca pokazala je da genetsko nasleđe igra daleko značajniju ulogu u odabiru partnera od socio-ekonomskih faktora, poput imovinskog stanja, nivoa obrazovanja i društvenog statusa, što se do skoro smatralo najznačajnijim prediktivnim faktorom u stepenu privlačnosti između potencijalnih partnera. Iako su ranije sociološke studije pokazale da je podudarno (asortativno) sparivanje posledica raslojavanja društva u kojem su slične jedinke prosto upućene jedne na druge, nove genetske analize su pokazale da je stepen podudarnosti gena kod parova i dalje značajno veći nego u nasumičnoj analizi gena ljudi istog okruženja koji nisu emotivni partneri. Glas gena je, sada je i naučno potvrđeno, jači i od uticaja sredine i od naše slobodne volje.

Rezultati studije su bili do te mere ubedljivi da su kod istraživača izazvali izvesnu zabrinutost. Stepen podudarnosti gena kod velikog broja bračnih parova bio je toliki da je genetska sličnost bila jednaka kao kod rođaka u trećem ili četvrtom kolenu. Ovako slični genetski profili partnera mogu imati značajan uticaj na zdravlje potomstva, jer se i dobre i loše recesivne karakteristike prenose na decu partnera sa podudarnim genetskim profilima.

Slične rezultate dobili su i istraživači iz Evropskog društva za humanu genetiku, koji su posmatrali glavni histokompatibilni kompleks gena (MHC), genetski region koji igra ključnu ulogu u imunološkoj odbrani i uspešnoj reprodukciji. U studiji je učestvovalo 90 bračnih parova i 152 nasumično sparene osobe. Istraživanje je pokazalo da su, za razliku od kontrolne grupe, bračni parovi nesvesno odabrali partnere sa MHC kompleksom različitim od njihovog, što predstavlja evolutivnu strategiju podudarnosti povezanu sa uspešnom reprodukcijom.

Kako stvari stoje, koliko god verovali da nas privlači određeni tip osobe, naši geni odluku donose mnogo pre nas, u procesu koji je izvan naših racio alata. Istraživanja su pokazala da se na genetskom nivou, po fizičkim karakteristikama „slično sličnom raduje”, a u finim evolutivnim podešavanjima i „suprotnosti privlače”.

 

izvor: Discovery News

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Duša nije jabuka: ne možeš je podeliti.

Ivan Sergejevič Turgenjev

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |