Šta halucinacije govore o našem umu

26 Jun 2014
1125 pregleda
Šta halucinacije govore o našem umu

Postoji mnogo dokumentovanih slučajeva čudnih halucinacija i neuroloških sindroma koji nam pokazuju u kakva bizarna stanja naš mozak može da upadne.

Iako se može činiti da su halucijacije misli koje se javljaju bez reda i uzorka, pa je tako njihov sadržaj individualan i razlikuje se od osobe do osobe, naučnici su otkrili da različiti ljudi u istim patološkim stanjima mogu iskusiti identične halucinacije.

U poslednjih nekoliko decenija, sa razvojem nauke o mozgu, istraživači su počeli da otkrivaju neke uzroke koji dovode do halucinacija, dok su mnogi još uvek misterija.

Sindrom Čarlsa Boneta

Ljudi koji su tokom života izgubili vid ponekad razvijaju ovaj sindrom koji se odlikuje kompleksnim vizuelnim halucinacijama gde vide stvari koje ne postoje. Oni obično haluciniraju ljudska lica, crtane likove i jarko obojene šare i objekte. Naučnici smatraju da se ovaj fenomen dešava jer mozak više ne prima vizuelne stimulacije od oka, pa počinje da stvara svoje vizije.

Todov sindrom

Neurološki sindrom koji karakterišu bizarano i poremećeno shvatanje realnosti, gde lica i objekti deluju veći nego što jesu ili su potpuno izobličeni, naziva se još i Sindrom Alise iz zemlje čuda. Legenda kaže da je i pisac ovog dela, Luis Kerol, upravo pod utiskom svojih halucijacija stvorio jedno od najzanimljivijih dela u istoriji književnosti. Prvi slučaj je analiziran i zabeležen 1955. godine. Opisao ga je dr Tod, lečeći pacijentkinju koja je tokom napada migrene imala utisak da je niska i široka, a da svet oko nje izgleda kao scenografija za Alisu iz zemlje čuda.

Klinička Likantropija

Kod ovog izuzetno retkog stanja u psihijatriji, pacijenti veruju da se pretvaraju u vukove ili ređe u neke druge životinje. Svoje telo ne vide u realnom obliku i haluciniraju da im izrasta krzno, oštri zubi ili slične karakteristike životinje na koju su fiksirani. Po istraživanju objavljenom u martovskom izdanju satručnog časopisa History of Psychiatry ovo stanje je obično deo kompleksnijeg oboljenja poput shizofrenije, bipolarnog poremećaja ili teške depresije.

Kapgrasov sindrom

Teško psihijatrijsko stanje nastaje samostalno ili kao prateći simptom odmaklog stadijuma Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti, demencije i lezija mozga. Oboleli su ubeđeni da je jednu ili više njima bliskih osoba zamenio dvojnik. Zbog izuzetno malog broja stručnjaka koji se bave ovim problemom, pacijente obolele od Kapgrasa često su pogrešno lečili kao obolele od shizofrenije. Danas se na sofisticiranim snimcima mozga jasno vide poremećeni odnosi veze centra koji obrađuje vizuelne informacije i dela mozga nadležnog za emocije. U prevodu to znači, ispred sebe vidite osobu koju poznajete, ali njena pojava u vama ne izaziva nikakvu emociju, a da pri tome znate da bi trebalo da bude drugačije. Tako nastaje uverenje o postojanju "dvojnika“.

Otelov sindrom

Nazvan po liku iz Šekspirovog dela, ovaj sindrom se odnosi na poremećaj gde je oboleli ubeđen da ga emotivni partner vara. Od obične ljubomore se razlikuje po pojavi teških opsesivnih misli i nasilničkog ponašanja. U nedavnoj studiji slučaja, lekari su opisali proces oporavka čoveka od moždanog udara koji je vremenom uspeo da povrati izgubljene funkcije kretanja i govora, ali je razvio težak oblik opsesije da ga supruga vara sa nepoznatim ljudima, koju pre bolesti nije ispoljavao.

Ekbom sindrom

Ljudi oboleli od ovog poremećaja, poznatog i kao varljiva parazitoza i sumanuta infestacija, čvrsto veruju da su zaraženi parazitima koji im puze ispod kože. Stalan osećaj svraba i ujeda dovodi do toga da se često češanjem povrede i stvore rane na koži. Nepoznato je šta je uzrok ove zablude, a naučnici pretpostavljaju da je izazivaju strukturne promene u mozgu koje mogu biti posledica nekog drugog obolenja ili fizičke povrede.

Sindrom Zombija

Ova sumanutost, poznata i kao Kotardov sindrom, je retko mentalno oboljenje gde oboleli veruje da je „hodajući mrtvac“, da umire ili da mu je „unutrašnjost prazna“. Prvi opisani slučaj potiče od dr Kotarda čija je pacijentkinja živela u ubeđenju da nema mozak ni unutrašnje organe, zbog čega je potpuno prestala da uzima hranu i na kraju umrla od izgladnjivanja. U skorašnjim izveštajima lekara iz stručnog časopisa Neuropsychiatry 2014 zabeležen je slučaj pacijentkinje sa ovim sindromom kod koje je analizama otkriven skriveni moždani udar i krvarenje u mozgu. Nakon sanacije osnovnog oboljenja, nestale su i halucijacije.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru