Kao student medicine, u želji da se priključi svetskim timovima koji istražuju mogućnosti lečenja karcinoma, ovaj Iračanin je na sve načine pokušavao da dobije stipendiju. Njegova sklonost ka spletkama visokog stila već tada dolazi do izražaja. Lažiranjem dokumenta, koja su dokazivala da je pripadnik jordanske kraljevske porodice, uspeo je da 1977. godine izdejstvuje stipendiju od države Jordan u visini od 3,000$ mesečno, koja mu je omogućila da naredne godine otputuje u SAD i tamo na Temple Univerzitetu nastavi usavršavanje.

U Temple laboratoriju stigao je sa reputacijom ambicioznog istraživača koji je objavio brojne naučne radove. Stručno osoblje univerziteta bilo je zapanjeno neskladom između jake biografije i očiglednog neznanja koje je Elias pokazivao na svakom koraku. Zamoljen je da napusti Temple, što ga nije previše potreslo. Odmah je uspeo da se zaposli na Univerzitetu Thomas Jefferson i uđe u tim M.D. Anderson Centra za karcinom. Tamo je konačno otkrivena tajna njegove skribomanije.

Jednom od profesora u istraživačkom centru poslat je rad na analizu pre objave u stručnom medicinskom žurnalu. Nažalost, profesor je preminuo pre nego što je uspeo da vrati rad, kojeg se nekako dočepao dr Elias Alsabti. Objavio ga je kao svoje istraživanje u japanskom stručnom magazinu i tada je, 1980. godine, konačno razotkriven. Ispostavilo se da je godinama preuzimao delove iz stručnih radova objavljenih u manje poznatim naučnim časopisima, i plasirajući ih kao svoje slao za objavu popularnijim medicinskim žurnalima. U radovima je često potpisivao i saradnike kao koautore, a kako se ta imena nisu pojavljivala ni u jednom drugom naučnom radu, sumnja se da su te ličnosti izmišljene. Za nekoliko godina, objavio je 50-60 naučnih radova i u nepriliku doveo renomirane žurnale gde su objavljeni, urušavajući im ugled i kredibilitet.

U vreme kada je naučna javnost saznala za ove prevare, njegov prvi izgovor je bio da je morao to da radi da bi zadržao stipendiju, jer je jordanska vlada očekivala naučne rezultate od njega. Inače, kada je saznala da Alsabti nema nikakve veze sa njihovom kraljevskom porodicom, jordanska vlada je povukla stipendiju 1979. godine. Drugi izgovor koji je dao komisiji za lekarske licence nakon što su odbili da mu produže dozvolu za rad, bila je njegova nemogućnost da sam kvalitetno piše na engleskom, za njega stranom jeziku. Za štampu je 1989. godine izjavio:

„Uradio sam to jer su mi trebale reči, da u njih umetnem svoje rezultate istraživanja. To što sam uradio jeste plagiranje, ali ja ga nisam bio svestan, jer u to vreme nisam poznavao metode naučnog istraživanja.“

Shvativši da je sa naučnom karijerom gotovo, Alsabti je odlučio da se posveti radu sa pacijentima. Zasnivajući svoju odluku na kriterijumu da lekar mora imati „dobar moralni karakter da bi se bavio medicinom“, država Masačusets je 1981. godine odbila njegov zahtev za izdavanje licence.

Dozvolu za rad je uspeo da dobije samo u Pensilvaniji, ali loših navika se nije oslobodio. Ponovo je počeo da objavljuje naučne radove, da bi 1986. dospeo pred Biro za profesionalna i radna pitanja države Pensilvanija, suočen sa optužbom da je njegov rad o karcinomu objavljen u naučnom časopisu Neoplasma „plagijat na nivou kopije“ rada koji je drugi istraživač objavio još 1977. godine. Pensilvanija je učinila isto što i države pre nje, povukla je licencu dr Alsabtija sa obrazloženjem da „njegova dela govore o njegovim lošim moralnim kvalitetima“.

Alsabti je nudio da se nagodi sa državom, da plati odšetu, da odsluži kaznu radeći društveno-korisne poslove, samo da ne ostane bez licence. Ubrzo nakon toga, u javnosti se pojavila vest da je dr Elias Alsabti poginuo u saobraćajnoj nesreći u Južnoj Africi. Najčešće korišćena reč u vezi sa ovom nesrećom bila je „navodno“, jer niko nije video nijdan dokaz ove misteriozne smrti. Da li se na ovom ili onom svetu izborio za licencu, verovatno nikad nećemo saznati.