Slavski podsetnik - Sveti Sava

Danas, 27. januara po novom odnosno 14. januara po starom kalendaru, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju uspomenu na Svetog Savu. U narodu poznat i kao Savindan, ovo je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu.

Sveti Sava je bio prvi srpski arhiepiskop, sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen 1169. godine. Kao mladić pobegao na Svetu goru gde se zamonašio. Za njegovim primerom je nešto kasnije pošao i njegov otac, posle smrti poznat pod monaškim imenom Simeon Mirotočivi. Sveti Sava je bio izuzetno obrazovan i energičan čovek koji je u Nikeji uspeo da izdejstvuje nezavisnost Srpske pravoslavne crkve i postane prvi arhiepiskop srpski. Podigao je zajedno sa ocem manastir Hilandar, a potom mnoge manastire i škole po Srbiji. Podigao je i prve bolnice koje su bile pri većim manastirima. Po smrti, Savine mošti su prenete u manastir Mileševa 1237. godine, a Turci su ih spalili 1594. godine, na Vračaru. Na tom mestu se danas nalazi Hram svetog Save.

Kao i mnoge druge krsne slave, i Savindan se obeležava slavskim kolačem, koljivom i vinom, i osvećenjem koje obavlja sveštenstvo crkve.  Od 2. januara 1840. godine, Sveti Sava je i školska slava. Škole pripremaju priredbe sa prigodnim programom koji govori o životu i delu našeg velikog prosvetitelja.

Mnoge zanatlije širom Srbije smatrale su Svetog Savu za svog zaštitnika i slavili njegov dan kao esnafsku slavu. Neki od tih zanatlija bili su : užari, mutavdžije, opančari, obućari i drugi.

NARODNI OBIČAJI O SAVINDANU

  • Revnosno poštovanje Svetog Save, gajili  su stočari širom Srbije. Poput svetog Mrate i svetog Aranđela, sveti Sava se smatra vučjim pastirom.
  • Srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred Savindan se nije smela stoka terati u šumu, iz straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno. Ovih dana se ništa nije smelo raditi sa sečivom. Britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene. A žene nisu smele ništa bojiti u crveno da vuci ne bi klali stoku.
  • Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, u mnogim krajevima se ovaj praznik proslavljao vrlo svečano i pre njega se postilo sedam dana.
  • Ο Svetom Savi postoje mnoge angedote i priče, ali je narod ispreo i prave legende, u koje je uneo i elemente mnogih drugih priča. On je putujući Božiji čovek, putuje po srpskim zemljama, zavodi red i blagostanje, uči narod kako da ore, kopa, kresanjem ognjila kako da dobije vatru, žene uči da kuvaju, mese hleb, tkaju, pletu, prave sir i kiselo mleko, kovače da kuju gvožđe, kako se sadi loza, kako se dobija vino...
  • U Čačku, majke koje imaju decu školskog uzrasta, spremaju na ovaj dan žito. U takovskom kraju veruje se da su svi vuci, psi Svetog Save. Uvreženo je mišljenje da je on gospodar vukova i da vukovima određuje koje torove smeju da napadaju zimi. U Hercegovini opet pričaju da je Sveti Sava bio nekada pastir, pa jednom njegov pas blago ujede zalutalu ovcu. Sava se naljuti i prokle kera da više ništa ne jede osim onog što otme. Tako je taj pas pobegao u planinu i postao vuk.
  • Veruje se da gde on dotakne štapom kamen, tu se pojavljuje izvor sa lekovitom vodom, ο čemu svedoče brojni nazivi lekovitih izvora sa njegovim imenom, kao što je onaj kod manastira Savinac u takovskom kraju, ili Savinac kod Požege.
  • Ο Savindanu se ne rade teži poslovi. U nekim krajevima se ne radi ništa. Negde poste celu nedelju pre Savindana. Ako zagrmi na dan Svetog Save, onda će po narodnom verovanju, nastati veliki događaji na zemlji: „Grom zagrme na Svetoga Savu, usred zime kad mu vreme nije”.  
  • Narodno verovanje kaže i da kad prođe Sveti Sava „sredozimac”, zima počinje da posustaje.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ljubav je pred nas iskočila, kao što iz zemlje iskače ubica. Oboje nas je pogodila. Tako pogadja munja. Tako pogadja finski nož. Oprostite, pijan sam... I pisac...

"Majstor i Margarita" - M. Bulgakov

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |