Predator, superpredator i samouništenje

07 Sep 2015
Autor Tea
894 pregleda

U prirodnom ekosistemu svaki živi organizam ima svoju prirodnu funkciju koja čini sastavni deo lanca ishrane, a na čijem čelu se nalazi čovek koji prirodu doživljava isključivo kao resurs za puku eksploataciju. Zbog toga je proteklih pet vekova upravo on odgovoran za izumiranje 322 vrste životinja na našoj planeti, a taj broj drastično raste tokom poslednjih dvadeset godina.

Predator, superpredator i samouništenje

To kompleksno jedinstvo živih bića koje nazivamo ekosistem, podrazumeva da svaka biljna i životinjska vrsta ima značajnu ulogu u lancu ishrane i opstanka na našoj planeti, pa shodno tome i da svaka životna zajednica mora da čini određeni prostor u kome njeni članovi zadovoljavaju svoje potrebe povezujući se i uklapajući se sa okolinom.

Sama reč predator je latinskog porekla (praedor), a znači istrebljivač. Ona u svom suštinskom značenju podrazumeva odnos grabljivice i plena koji vode ravnopravnu, prirodnu borbu u kojoj grabljivica napada, ali plen ima prirodnu mogućnost da razvije resurse koji će mu pomoći da se ravnopravno brani.

Do sada smo kao najveće predatore na Zemlji smatrali životinje - mesojede, koje se poput tarantule, crne mambe, pirane, krokodila, vuka, lava ili ajkule, radi sopstvenog opstanka hrane drugim vrstama u prirodi. Međutim, one ne narušavaju prirodni balans koji postoji, jer njihov plen ima razvijene jake organe za sopstvenu odbranu od njih, kao što su otrovne žlezde, rogovi ili bodlje.

Kako su zbog sopstvene odbrane i prirodne ravnoteže i mnoge biljke razvile mehanizam odbrane poput neprijatnog mirisa, trna ili otrova, mnogi biolozi su na stanovištu da pod pojam predatora treba uvrstiti i biljojede među kojima prednjače slonovi, nosorozi, jeleni i kamile.

Shodno ovom tumačenju, izraz čovek – predator je predstavljao stilsku figuru kojom se označava osoba koja u drugom ljudskom biću vidi samo plen i prema njemu postupa nečovečno, bez trunke emocija i saosećanja za patnje koje mu nanosi. U tu vrstu su spadali: psihopate, pedofili, lopovi, teroristi i svi ostali koji su razvijenijom tehnologijom i odsustvom emocija, ugrožavali druge ljude.

Najnovija istraživanja naučnika sa Viktorija Univerziteta u Kanadi, nedavno su ukazala na to da je zapravo najveći predator na Zemlji čovek, pa su ga shodno tome nazvali superpredator.

Za razliku od životinjskih predatora koji svoje predatorske moći koriste radi sopstvenog preživljavanja, čovek je biće koje je ozbiljno ovladao superpredatorskim veštinama i prirodne resurse uništava nemilosrdno, daleko iznad onoga što mu je neophodno za sopstveno bivstvovanje. To je dovelo prvo do ozbiljnog remećenja prirodno ustanovljenih pravila opstanka i izumiranja mnogih vrsta, a sada je superpredator usled svoje alavosti na pragu samouništenja.

Ova grupa naučnika je ljudsku vrstu svrstala u neodržive superpredatore, sa potkrepljenim podacima da je u okeanima količina ribe koju ljudi uništavaju 14 puta veća od one koju ukupno pojedu svi morski predatori.

Borba među životinjama i biljkama prestavlja prirodni lanac ishrane koji podrazumeva potrebni reproduktivni opstanak u prirodi. Tu ravnotežu odavno remeti čovek koji u lovu poseduje sve savremeniju tehnologiju. Za razliku od ostalih prirodnih predatora koji su tokom lova izloženi riziku od povreda koje je plen razvio, ljudi svoje žrtve u prirodi danas uništavaju na potpuno bezbedan način. Nekada to rade i iz čistog hobija.

Za razliku od životinje koja će loviti mladunče druge vrste, čovek nemilosrdno ubija životinje onda kada one dosegnu određenu veličinu i kilažu, što ozbiljno otežava oporavak vrste. Istrebljenjem polno zrelih jedinki, on ozbiljno utiče na njen reproduktivni sistem, a obzirom da nema milosti dok koristi sve jaču naprednu tehnologiju usled koje životinje i biljke ne mogu da izgrade prirodnu odbranu, on postaje superpredator.

Ukoliko ne prestanemo da lovimo i uništavamo znatno više od onoga što nam je potrebno, naučnici predviđaju da će nam uskoro nestati plena što će nužno dovesti do samouništenja.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru