Otkriven identitet najvećeg serijskog ubice

Autor AktuelnostiSvetNauka i tehnologijaMedicina i zdravlje

Misterija vezana za identitet najpoznatijeg serijskog ubice svih vremena, zaintrigirala je mnoge kriminologe. Nakon vekovnog istraživanja, izgleda da je slučaj Džeka Trboseka konačno rešen. 

Zločinac koji je zvanično tokom jeseni 1888. brutalno ubio pet prostituki u Vajtčepelu, siromašnom delu Londona, a nikada nije otkriven, ušao je u istoriju kao najpoznatiji serijski ubica svih vremena. Mnoge mračne teorije su u to vreme mučile javnost i istražne organe, a kako su godine prolazile ova ubistva su postala tema brojnih knjiga, filmova i serija. 

Nadimak je dobio tokom istrage, kada je u redakciju londonske Centralne novinarske agencije stiglo pismo od osobe koja je za sebe tvrdila da je ubica, a potpisala se kao Jack the Ripper (Džek Trbosek).

Tokom istrage, lista osumnjičenih je obuhvatila blizu 100 osoba, među kojima su bili čak i članovi kraljevske porodice.

  1. Princ Albert Victor, unuk kraljice Viktorije, je bio prvi na listi osumnjičenih. Kako je jedna od žrtava radila u njegovoj kući, sumnjalo se da ga je ucenjivala zbog njegovih čestih poseta javnim kućama, zbog čega ju je svirepo ubio.
  2. Sir William Gull, kraljičin doktor, protiv kojeg nikakvih valjanih dokaza nije bilo, ali je stavljen na listu osumnjičenih kako bi se skinula sumnja sa Alberta.
  3. Thomas Cream, američki doktor, obešen je kada je dokazano da je ubio prostitutku u Lambethu. Uplašeno stanovništvo je pronelo glas da su njegove poslednje reči bile: „Ja sam Džek Trbosek“.
  4. Aron Kosminski, poljski frizer usled nedostatka dokaza nije osuđen, iako su ga svedoci identifikovali. U njegovom dosijeu je pisalo da je reč o paranoidnom šizofreničaru koji mrzi žene, pa je kao takav poslat u mentalnu ustanovu u kojoj je ostao do kraja života.
  5. John Pizer, obućar iz Londona, osim što je viđen na mestu zločina kako se svađa sa jednom od žrtava, Annie Chapman, drugih dokaza nije bilo.
  6. James Maybrick, iz Liverpula, za koga se sumnjalo se da je posao trgovca obavljao samo kao "dnevnu farsu" krijući ono što je kao saučesnik ozloglašenog ubice činio noću, dok je pisao dnevnik o stravičnim ubistvima.
  7. Montague John Druit, osobenjak koji nije imao nikakve veze sa ubistvima. Stavljen je na listu kada ga je porodica prijavila, verujući da bi on mogao da bude Džek Trbosek.
  8. Doktor Francis Tumblety, koji je napustio London 1888. godine u iščekivanju suđenja za drugo krivično delo. Nakon njegove smrti, u kući u kojoj je živeo pronađena je "kolekcija" ženskih materica, ali nije dokazano da je on bio Džek Trbosek.
  9. Wiliam Bury,  obešen 1889.  Zbog načina na koji je ubio suprugu koja se bavila prostitucijom, sumnjalo se da bi on mogao biti i serijski ubica.

Nakon 126 godina, moderna tehnologija i napredni forenzički metodi su konačno doveli do čoveka koji je odgovoran za svirepa ubistva čije su karakteristike bile: duboki prorezi grla, snažna sakaćenja abdominalnih i genitalnih organa, odstranjivanje unutrašnjih organa i sakaćenje lica.

Za konačno otkrivanje identiteta počinioca, presudna je bila DNK analiza koja je obavljena na šalu pronađenom pored tela jedne od žrtava, Ketrin Edovers. Ovaj šal je dat ekspertu za analizu genetskih dokaza zločina iz davne prošlosti, dr Jariju Louhelejnenu, koji je koristeći sofisticiranu forenzičku tehniku utvrdio da šal sadrži DNK žrtve, ali i ubice. Dalja analiza je pokazala stoprocentno poklapanje DNK sa uzorcima jednog od osumnjičenih u ovoj istorijskoj misteriji.

Renomirani DNK stručnjak tvrdi da je serijski ubica koji čitav vek nosi nadimak Džek Trbosek, bio poljski emigrant Aron Kosminski.  

Prema dnevniku komesara Melvil Mek Negtena, koji je vodio slučaj Trbosek, Kosminski je bio poljski Jevrejin koji je emigrirao u Englesku „samo da bi se upuštao u seksualne izopačenosti“. Patio je od neobičnog oblika impotencije koji je uz mentalni poremećaj doveo do osećanja mržnje uperene na osobe suprotnog pola.

U dnevniku se govori o ubilačkoj tendenciji Kosminskog koja nije otkrivena tokom njegovog dugogodišnjeg boravka u duševnoj bolnici, u kojoj je i preminuo 1919.


Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Samo se zlo snagom dokazuje, sve ostalo pameću.

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |