Valentina Tereškova, prva žena u svemiru

16 Jun 2015
Autor D.L.
869 pregleda

Na današnji dan, 16. juna 1963. godine sovjetski kosmonaut Valentina V. Tereškova je postala prva žena koja je otputovala u svemir. Lansirana je u orbitu vasionskim brodom Vastok 6 i obletela je Zemlju 48 puta za 71 sat.

Valentina Tereškova, prva žena u svemiru

Kada se Jurij Gagarin uspešno vratio iz svemira 1961. godine, glavni sovjetski raketni inženjer Sergej Korolev je došao na ideju da se u svemir pošalje i jedna žena. Valentina je dobila poziv 16. februara 1962. godine da se pridruži Ženskom kosmonautskom korpusu, gde je bilo preko 400 kandidatkinja. Izabrano je njih pet: Tatjana Kuznjecova, Irina Solovjeva, Žana Jorkina, Valentina Ponomareva i Valentina Tereškova. Uslovi su bili da su kandidatkinje bile padobranke mlađe od 30 godina, da nisu više od 170cm i da nisu teže od 70kg. Tereškova je bila posebno dobar kandidat delom zbog njene proleterske biografije, a delom jer je njen otac, komandir tenka narednik Vladimir Tereškov bio ratni heroj u Finskom ratu.

Obuka je obuhvatala bestežinsko stanje, izolaciju, centifugu, raketnu teoriju, avio-inženjering, 120 padobranskih skokova i obuku pilota mlaznog lovca aviona MiG-15. Sve ovo je trebalo savladati u nekoliko meseci koliko je trajala obuka, do finalnog ispita novembra 1962. godine. Četiri kandidatkinje su prošle ispite i dobile čin potporučnika Sovjetskog vazduhoplovstva. Cilj misije je bio da se dve žene lansiraju u svemir u samostalnim Vastok letovima, u 2 uzastopna dana marta ili aprila 1963. godine. Vodeće kandidatkinje su bile Tereškova, Solovjeva i Ponomareva. Prvobitno je bilo planirano da se Tereškova lansira brodom Vastok 5, a da je Ponomareva prati u Vastok 6, ali se taj plan izmenio marta 1963. godine. Odlučeno je da Vastok 5 ponese muškog kosmonauta Valerija Bikovskog, a da ga ženski kosmonaut prati dva dana kasnije u junu mesecu 1963. godine. Državna svemirska komisija je na sastanku 21. maja nominovala Tereškovu, a nominaciju je potvrdio lično Nikita Hruščov. Tereškova je bila tačno 10 godina mlađa od Gordona Kupera, najmlađeg kosmonauta američkog svemirskog programa Mercur VII.

Prisustvovala je 14. juna uspešnom lansiranju Vostok 5 i odmah zatim počela završne pripreme za njeno lansiranje. Ujutru 16. juna je zajedno sa svojom zamenom Solovjevom obučena u svemirsko odelo i autobusom prebačena do lansirne rampe, gde je zapečaćena u kaspuli nakon izvršene zdravstvene i kominikacijske provere. Nakon dva sata odborojavanja Vostok 6 je besprekorno poleteo put svemira a dvadesetšestogodišnja Valentina Tereškova je postala prva žena u svemiru. Uprkos mučnini i fizičkoj nelagodnosti za vreme trajanja leta ona je uspešno obišla Zemlju 48 puta i provela skoro 3 dana u svemiru, više nego svi dotadašnji američki kosmonauti zajedno. Fotografije koje je napravila za vreme boravka u orbiti su kasnije iskorišćene za identifikaciju aerosol slojeva u atmosferi. Sletela je bezbedno na Zemlju 19. juna samo 3 sata pre nego što se Bikovksi u Vastoku 5 spustio 5 kilometara dalje. U jednom trenutku je putem radija komunicirala sa Bikovskim i Hruščovom istovremeno.

Iako su postojali planovi za dalje lansiranje žena u svemir, bilo je potrebno čak 19 godina da Svetlana Savicka postane druga žena u svemiru. Ni jedna od žena u početnoj grupi Tereškove nije letela, a u oktobru 1969. godine je ova ženska kosmonautska grupa rasformirana.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 16 Jun 2015

Zaista je to bio veliki uspeh, pre svega za nauku i čovečanstvo u celini! Kosmopolitski nastrojen, iskreno žalim što najbogatije zemlje sveta nedovoljno zajedno rade na još većim postignućima...?

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru