Od drevnog viteštva do demokratskih principa

19 May 2017
Autor Tea
433 pregleda

Osvrćući se na ideološka drevna osećanja viteštva koja su se oslanjala pre svega na borbu za čast i otadžbinu, Napoleon Bonaparta je ustanovio Orden legije časti kojim francuska država i danas ukazuje počast onima koji više od dvadeset godina istrajavaju u borbi utemeljenoj na principima slobode i jednakosti građana bez obzira na rasnu, versku ili nacionalnu pripadnost.

Od drevnog viteštva do demokratskih principa

Prema zapisima letopisca Žana Froasara, najpoznatijeg tumača viteških ideala, ljudski rod je podeljen na tri skupine: junake, koji se suočavaju sa opasnostima rata kako bi usavršili svoju ličnost i stekli slavu i čast, pripovedače koji govore o njihovim uspesima i sudbini, i zapisivače koji zapisuju podvige onih koji poput homerovih junaka ili japanskih samuraja najvećom vrednošću smatraju onu vrstu smelosti koja je u vidu moralne norme podrazumevala spremnost na drske i opasne, pa čak i nerazumne poduhvate.

U periodu od 1800 – 1804, kao prvi konzul Francuske Republike, Napoleon Bonaparta je sproveo mnoge značajne reforme. Svojim autoritetom se izborio za donošenje dugo priželjkivanog Građanskog zakonika (1804), a kako bi viteštvo bilo osnovni instrument njegovog državništva, snažno je uticao i da se osnuje Legija časti (1802), što prema istoričarima predstavlja najtrajniji deo delatnosti ovog slavnog vojskovođe.

Kada su nakon revolucije 1791. u Francuskoj ukinuta sva odlikovanja i privilegije starog režima, radi opšteg podizanja morala bilo je neophodno ustanoviti novo priznanje. Po uzoru na princip odlikovanja koji je postojao u Starom Rimskom Carstvu, na francuski praznik Svetog Iva 19. maja 1802. Napoleon je predložio Orden Legije časti kao etalon viteštva koji će nosioce uvrstiti u red najboljih, ali ih i obavezati da nastave borbu verujući u moralna načela i ideale.

Tada je ustanovljeno da orden može biti dodeljen u rangu: vitez Legije časti, oficir Legije časti, komandant Legije časti, visoki oficir Legije časti i vođa Legije časti.

Od tada do danas proteklo je više od dva veka, a u red nosioca najvišeg ordena viteštva ušli su mnogi svetski, ali i naši viđeniji ljudi. Među njima su istaknute ličnosti našeg političkog života, (Petar I Karađorđevič, kralj Aleksandar, knez Pavle, Živojin Mišić, Dragutin Gavrilović, Milunka Savić...), umetnici (Ivo Andrić, Olja Ivanjicki, Mira Alečković...) kao i oni koji obavljaju druge ne manje važne poslove (dr Vojislav Stojanović, profesor Veselin Čajkanović...).

Beograd spada u jedan od pet svetskih gradova koji je pored Liježa (1914), Luksemburga (1957), Volgograda (1984) i Alžira (2004), odlikovan za heroizam, a orden mu je 21. decembra 1920. uručio francuski maršal i počasni vojvoda Srpske vojske, Franše D'Epere.

Viteški orden časti u protekloj deceniji kod nas je pripao i borcima za demokratske vrednosti.

Među njima Francuska je 2009. prepoznala Ružicu Đinđić, kojoj je zbog predanog rada na čelu fondacije koja nosi ime njenog pokojnog supruga i zbog toga što je odlučno nastavila da promoviše i neguje vrednosti za koje se njen suprug borio, dodelila Orden Legije časti koji posredno označava i ukazanu počast samom dr Zoranu Đinđiću za viteški pokušaj osvajanja demokratije kod nas. Orden je uručio tadašnji francuski ambasador Fransoa Teral.

Zbog toga što Srbija danas ima snažnu instituciju Zaštitnika građana koja ne dozvoljava vlasti da zaboravi na vladavinu prava i građane kojima se garantuju Ustavom propisane norme i zaštita ljudskih prava, francuski Nacionalni orden u rangu viteza je pripao i našem prvom Ombudsmanu Saši Jankoviću. Zbog čvrsto utemeljenih uverenja, jasnog osećaja za moral, lične hrabrosti i predane desetogodišnje borbe, Orden viteza Legije časti tadašnjem Zaštitniku građana je 2015. uručila francuska ambasadorka u Beogradu, Kristin Moro.

Poručivši da se Francuska odlučno zalaže za princip slobodnog novinarstva i ne slaže sa autocenzurom, a uvidevši da kod nas postoje strepnje za radno mesto koje osećaju oni novinari koji se jasno zalažu za transparetnost, ona je odala priznanje celokupnom nezavisnom novinarstvu čiji je predstavnik Olja Bećković i iste godine joj za izuzetan dugogodišnji profesionalni put, hrabrost i odvažnost, uručila Orden viteza Legije časti.

Viteško ponašanje danas podrazumeva kodeks vrednosti koji sazdan u svejevrsnom običajnom zakonu osim hrabrosti i pravila borbe podrazumeva i poseban način društvenog ponašanja koje se ogleda pre svega u uljudnom, učtivom, kao i zaštitničkom odnosu prema slabijima. I mada neki savremenici govore o istorijskoj prevaziđenosti, viteštvo postoji ali svoje bitke bije bez konja i mačeva.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru