Anonimni „Robin Hud” podriva britanske univerzitete

Većina studenata ulaže mnogo rada tokom studija i za njih su završni radovi istovremeno izazov i uživanje, jer dobijaju mogućnost da svoje znanje prikažu kroz samostalan istraživački rad na temi koja ih posebno zanima. Međutim, nije zanemarljiv ni broj onih koji su pronašli „put kojim se ređe ide” do akademskog uspeha.

Kada dođe vreme da se kroz naučno istraživanje, master rad ili doktorat, predstavi originalna tema koja će demonstrirati stručnost kandidata, neki od studenata shvate da nemaju talenat za pisanje, nisu uspeli da savladaju metodologiju naučnog istraživanja, ili prosto slabo govore jezik na kojem treba da pišu. Ukoliko studiraju u Velikoj Britaniji, znaju kome treba da se obrate.

Njegov trenutni pseudonim je Marek Jezek. On je vredan, obrazovan, inteligentan i voli izazove koje pred njega donosi crno tržište naučnih radova. Filozofija, psihologija, medicina, obrazovanje, fizika, kriminologija, ugostiteljstvo, ekonomija i menadžment su samo neka od polja u kojima je briljirao pod tuđim imenom. On je naučni pisac frilenser koji se naukom bavi isključivo komercijalno, potpuno svestan da će akademsko priznanje dobiti neko drugi. Sa Jezekovim cenovnikom su upoznati mnogi, naplaćuje od 200€ za kratke eseje do 3500€ za doktorsku disertaciju. Ako se uzme u obzir da su radovi koje je pisao za druge do sada nagrađivani najvišim ocenama, cena je prava sitnica.

Zašto se sposoban i obrazovan čovek bavi ovim, krajnje nečasnim poslom?

Jezek je magistrirao i doktorirao na jednom od najprestižnijih britanskih univerziteta. Prijavio se na više od 300 konkursa za istraživače i predavače, i ni na jednom nije primljen. Poreklom je iz Demokratske Republike Kongo i veruje da je njegovo afričko poreklo bilo najveća prepreka u akademskom napredovanju. Smatra da njegov slučaj rasne diskriminacije u Britaniji nije jedinstven, jer poznaje veliki broj svojih kolega afričkog porekla pred kojima su zatvorena vrata svih naučnih institucija u Britaniji.

„U izvesnom smislu, ovaj posao predstavlja emotivnu retribuciju za nepravdu koja mi je naneta. Za mene to nije ništa do lična satisfakcija, jer se osećam odbačenim od naučne zajednice. Moja osveta su najviše ocene koje kandidati dobijaju za disertacije koje sam napisao.”

U početku, njegove usluge su najviše koristili strani studenti kojima je nedostajalo sigurnosti da pišu na engleskom jeziku. Kako su školarine, naročito na postdiplomskim studijama, enormno poskupele i domaći studenti su studije počeli da doživljavaju kao puku finansijsku transakciju. Kada već dođu do kraja, a ne uspevaju da postave ni osnove svog naučnog rada, obraćaju se Jezeku.

„Neki od njih u početku zatraže samo konsultacije. Kada im pošaljem zapažanja i ispravke prvi put, obrate se još nekoliko puta. Nakon drugog ili trećeg seta ispravki, bace peškir. Shvate da će novac dat za studije propasti, jer su svesni da sami neće uspeti da napišu rad.”

U razgovoru sa novinarima BBC-a, mnogi čelnici naučnih institucija su priznali da su potpuno svesni da određen broj radova koji se odbrane svake godine nisu radovi kandidata koji ih brane. Skoro svi univerziteti koriste Turnitin, ili neki drugi kvalitetan program koji radove skenira na plagijate, ali kada su u pitanju radovi koji nisu plagijati, već autentična istraživanja potpisana tuđim imenom, ovaj softver je nemoćan. Problem su pokušali da reše uvođenjem pravila da kandidati moraju da dostave svoje radne beleške i skice aktuelnih istraživanja pre samog rada, ali to se pokazalo kao naivan pristup.

Onima koji radove pišu za druge ne predstavlja problem da u „paket” uključe i putanje svog istraživanja, beleške i hronologiju rada po fazama. Jednostavno, ukoliko student nije potpuna neznalica koja ne ume ni da odbrani predati rad na prezentaciji (koja najčešće i nije obavezna) nemoguće je pronaći dokaze prevare.

Međutim, Jezek tvrdi da mu osećaj krivice umanjuje činjenica da i univerziteti „mole Boga” da ne nađu dokaze prevare iz straha da će veliki broj registrovanih prevara loše uticati na ugled ustanove, što povlači mnogo negativnih posledica poput pada rejtinga univerziteta, smanjenja priloga donatora, pada zainteresovanosti budućih studenata i sl.

Jezek, naravno, nije jedini koji se bavi ovim poslom. Cela mašinerija manje i više uspešnih „Sirano” autora koji pišu za druge posluje širom sveta, aktivno doprinoseći devalvaciji visokih naučnih kvalifikacija. Oni obesmišljavaju napore većine studenata koji svoje diplome dobijaju pošteno i zasluženo, i izvrću ruglu naučna zvanja koja danas za sramno niske pare može da pribavi bilo ko.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 22.05.2016.
Vrlo je moguće da su neki doktori nauka iz Srbije bili klijenti g.Jezeka? Njihova imena su poznata našoj naučnoj ali i široj javnosti...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ne shvataj ništa ozbiljno, jer život stavlja odviše teške terete na one koji ga ozbiljno shvataju.

Muhamed Hafiz

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |