Lubenica i dinja – slatke i zdrave

03 Jul 2013
1594 pregleda

Uveliko je počela sezona lubenice i dinje. Tokom vrelih dana ništa ne može da osveži i da nadoknadi izgubljenu tečnost kao parče sočne lubenice. Iskoristite sezonu lubenica da biste očistili organizam od otrova, poboljšali zdravlje, ili skinuli koji kilogram viška.

Lubenica i dinja – slatke i zdrave

Lubenice i dinje su povrće koje se kod nas najčešće gaji na otvorenom polju. Uspešno se gaje i u različitim tipovima plastenika. Poreklom iz Afrike, lubenica je u 10. veku preneta u Kinu, gde je danas i najveća proizvodnja, a Mavari su je u 13. veku preneli u Evropu. Danas uspeva širom sveta, u svim toplijim oblastima.

Lubenica se gaji zbog zrelih, slatkih, ukusnih plodova, prijatne arome i osvežavajućeg ukusa. Najviše se koristi u svežem stanju u fiziološkoj zrelosti. Od nje se mogu spravljati sokovi i sirupi, od kore veoma kvalitetno i ukusno slatko, a iz semena se može ekstrahovati ulje veoma bogato vitaminom D.

Osim vode i šećera, u lubenici ima, vitamina A, C i vitamina grupe B, kao i 200 mikrograma beta-karotina, 5 mikrograma folata, 158 miligrama kalijuma, 10 miligrama kalcijuma, po 11 miligrama fosfora i magnezijuma, 0,8 miligrama gvožđa, 0,12 miligrama bakra i 0,3 miligrama cinka, 1 mikrogram joda i 11 mikrograma fluora (dobar za zdravlje zuba i usne šupljine) na 100 gr. voća. Lubenica vodu ne ispušta odmah, jer organizam prvo mora da svari njenu tkivnu rešetku (od celuloze), a to je prednost u odnosu na čašu bilo kog rashlađenog napitka, jer telo postepeno dobija tečnost. Kao i sve crveno voće i povrće (mada lubenica može biti i žuta), sadrži i antioksidans likopen koji štiti od pojedinih vrsta raka. Osvežavajuća svojstva potiču od jabučne i limunske kiseline. Lubenica se može koristiti kao diuretik, a za opekotine i neke bolesti kože povoljno deluju obloge sa sokom od lubenice ili obloge od kore lubenice. Lubenica poboljšava PH vrednost krvi, a krvne sudove čisti od masnih naslaga.

Pri kupovini cele lubenice odaberite onu čija težina odgovara njenoj veličini, a kora je glatka i ne previše sjajna. Kada udarite po kori, zvuk ne sme da bude šupalj, a strana na kojoj je lubenica ležala na zemlji tokom sazrevanja mora da bude žućkast. Ako kupujete sečenu lubenicu, obratite pažnju na boju i svežinu voća. Lubenicu čuvajte u frižideru celu ili sečenu najviše nedelju dana. Isečenu lubenicu omotajte plastičnom folijom da bi sprečili njeno isušivanje i upijanje mirisa druge hrane.

Zanimljivosti:

  • U Kini i Japanu uobičajeno je poneti lubenicu kao dar domaćinu.
  • U Izraelu i Egiptu slatki ukus lubenice često se kombinuje sa slanim feta sirom.
  • Botaničko ime lubenice je Citrullus lanatus i pripada porodici kojoj i krastavci i tikvice. Lubenica je ipak povrće!
  • Rani istraživači koristili su lubenicu kao posudu za hranu.
  • Prvi kuvar objavljen u SAD 1796. godine sadržao je recept kiseljenja kore lubenice koji su najverovatnije u SAD doneli Grci.
  • Neke kulture prže košpice lubenice i koriste ih kao ukusnu grickalicu.
  • Svaki deo lubenice je jestiv, čak i njena kora.
  • Japanci su proizveli hibrid kockaste lubenice, prvenstveno zbog uštede prostora pri transportu.

Dinja je veoma korisna namirnica i dobar prirodni lek i antioksidans. U letnjem periodu, dinja se preporučuje pri velikim vrućinama i posle obilnog znojenja, jer se na taj način nadoknađuju izgubljena tečnost i potrebni minerali. Dinja je jednogodišnja zeljasta biljka, poreklom iz Azije i Afrike. Stari Egipćani, a onda i Grci i Rimljani, smatrali su dinju izuzetnom. Spravljali su od nje svakojake đakonije i delikatese. Prva zemlja u kojoj je dinja počela da se gaji kao biljna kultura bila je Francuska. Daje žute, mesnate, sočne i slatke plodove. Sadrži beta-karotin, folnu kiselinu i vitamin C, kao i male doze vitamina B1, B2, B3, B4, B5, B6 i vitamina E. Od minerala u dinji se nalaze: kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, sumpor, cink, gvožđe i bakar. U narodnoj medicini koristi se za osveženje i psihičko smirenje, pomaže kod upale žučnih i mokraćnih puteva i kod uboda i opekotina. Voda i kalijum iz ovog voća podstiču rad bubrega i pomažu u uklanjanju štetnih materija iz organizma. Dinja se posebno preporučuje osobama sa visokim krvnim pritiskom. Biljna vlakna iz dinje olakšavaju varenje i pomažu u smanjenju telesne težine i nadimanja u stomaku.

Prilikom kupovine dinje, dobro pogledajte peteljku, jer ćete na osnovu nje ustanoviti da li je dinja ubrana dok je još bila zelena: ako oko peteljke postoje kapljice vode to je siguran znak da je dinja ubrana prerano. Kod zrele dinje peteljka lako otpada, a na njenom mestu ostaje malo udubljenje.

Izbegavajte dinje koje imaju mekane delove, tamna oštećenja ili napukline.

Dinju čuvajte dva-tri dana na sobnoj temperaturi da bi potpuno sazrela, a zatim možete da je čuvate u frižideru još pet dana. Isečenu dinju čuvajte u frižideru do tri dana u zatvorenoj posudi jer njen miris može da pređe na drugu hranu koju čuvate u frižideru.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru