Lubenice i dinje su povrće koje se kod nas najčešće gaji na otvorenom polju. Uspešno se gaje i u različitim tipovima plastenika. Poreklom iz Afrike, lubenica je u 10. veku preneta u Kinu, gde je danas i najveća proizvodnja, a Mavari su je u 13. veku preneli u Evropu. Danas uspeva širom sveta, u svim toplijim oblastima.

Lubenica se gaji zbog zrelih, slatkih, ukusnih plodova, prijatne arome i osvežavajućeg ukusa. Najviše se koristi u svežem stanju u fiziološkoj zrelosti. Od nje se mogu spravljati sokovi i sirupi, od kore veoma kvalitetno i ukusno slatko, a iz semena se može ekstrahovati ulje veoma bogato vitaminom D.

Osim vode i šećera, u lubenici ima, vitamina A, C i vitamina grupe B, kao i 200 mikrograma beta-karotina, 5 mikrograma folata, 158 miligrama kalijuma, 10 miligrama kalcijuma, po 11 miligrama fosfora i magnezijuma, 0,8 miligrama gvožđa, 0,12 miligrama bakra i 0,3 miligrama cinka, 1 mikrogram joda i 11 mikrograma fluora (dobar za zdravlje zuba i usne šupljine) na 100 gr. voća. Lubenica vodu ne ispušta odmah, jer organizam prvo mora da svari njenu tkivnu rešetku (od celuloze), a to je prednost u odnosu na čašu bilo kog rashlađenog napitka, jer telo postepeno dobija tečnost. Kao i sve crveno voće i povrće (mada lubenica može biti i žuta), sadrži i antioksidans likopen koji štiti od pojedinih vrsta raka. Osvežavajuća svojstva potiču od jabučne i limunske kiseline. Lubenica se može koristiti kao diuretik, a za opekotine i neke bolesti kože povoljno deluju obloge sa sokom od lubenice ili obloge od kore lubenice. Lubenica poboljšava PH vrednost krvi, a krvne sudove čisti od masnih naslaga.

Pri kupovini cele lubenice odaberite onu čija težina odgovara njenoj veličini, a kora je glatka i ne previše sjajna. Kada udarite po kori, zvuk ne sme da bude šupalj, a strana na kojoj je lubenica ležala na zemlji tokom sazrevanja mora da bude žućkast. Ako kupujete sečenu lubenicu, obratite pažnju na boju i svežinu voća. Lubenicu čuvajte u frižideru celu ili sečenu najviše nedelju dana. Isečenu lubenicu omotajte plastičnom folijom da bi sprečili njeno isušivanje i upijanje mirisa druge hrane.

Zanimljivosti:

• U Kini i Japanu uobičajeno je poneti lubenicu kao dar domaćinu.
• U Izraelu i Egiptu slatki ukus lubenice često se kombinuje sa slanim feta sirom.
• Botaničko ime lubenice je Citrullus lanatus i pripada porodici kojoj i krastavci i tikvice. Lubenica je ipak povrće!
• Rani istraživači koristili su lubenicu kao posudu za hranu.
• Prvi kuvar objavljen u SAD 1796. godine sadržao je recept kiseljenja kore lubenice koji su najverovatnije u SAD doneli Grci.
• Neke kulture prže košpice lubenice i koriste ih kao ukusnu grickalicu.
• Svaki deo lubenice je jestiv, čak i njena kora.
• Japanci su proizveli hibrid kockaste lubenice, prvenstveno zbog uštede prostora pri transportu.

Dinja je veoma korisna namirnica i dobar prirodni lek i antioksidans. U letnjem periodu, dinja se preporučuje pri velikim vrućinama i posle obilnog znojenja, jer se na taj način nadoknađuju izgubljena tečnost i potrebni minerali. Dinja je jednogodišnja zeljasta biljka, poreklom iz Azije i Afrike. Stari Egipćani, a onda i Grci i Rimljani, smatrali su dinju izuzetnom. Spravljali su od nje svakojake đakonije i delikatese. Prva zemlja u kojoj je dinja počela da se gaji kao biljna kultura bila je Francuska. Daje žute, mesnate, sočne i slatke plodove. Sadrži beta-karotin, folnu kiselinu i vitamin C, kao i male doze vitamina B1, B2, B3, B4, B5, B6 i vitamina E. Od minerala u dinji se nalaze: kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, sumpor, cink, gvožđe i bakar. U narodnoj medicini koristi se za osveženje i psihičko smirenje, pomaže kod upale žučnih i mokraćnih puteva i kod uboda i opekotina. Voda i kalijum iz ovog voća podstiču rad bubrega i pomažu u uklanjanju štetnih materija iz organizma. Dinja se posebno preporučuje osobama sa visokim krvnim pritiskom. Biljna vlakna iz dinje olakšavaju varenje i pomažu u smanjenju telesne težine i nadimanja u stomaku.

Prilikom kupovine dinje, dobro pogledajte peteljku, jer ćete na osnovu nje ustanoviti da li je dinja ubrana dok je još bila zelena: ako oko peteljke postoje kapljice vode to je siguran znak da je dinja ubrana prerano. Kod zrele dinje peteljka lako otpada, a na njenom mestu ostaje malo udubljenje.

Izbegavajte dinje koje imaju mekane delove, tamna oštećenja ili napukline.

Dinju čuvajte dva-tri dana na sobnoj temperaturi da bi potpuno sazrela, a zatim možete da je čuvate u frižideru još pet dana. Isečenu dinju čuvajte u frižideru do tri dana u zatvorenoj posudi jer njen miris može da pređe na drugu hranu koju čuvate u frižideru.