Ko su ljudi koji ne koriste internet?

Autor JugosferaSvetNauka i tehnologijaPorodicaHobi

Po podacima portala Internet World Stats, danas u Srbiji nešto više od 65% stanovnika koristi globalnu svetsku mrežu na dnevnom nivou, što je znatno ispod evropskog proseka.

U Evropi, najveći broj korisnika interneta imaju skandinavske zemlje, a za njima slede Nemačka, Monako, Island, Velika Britanija, Luksemburg i Lihtenštajn, gde je preko 90% stanovnika povezano na mrežu. Internet se najmanje koristi u Crnoj Gori, Grčkoj, Bugarskoj, Turskoj i Belorusiji, ali i u tim državama ga koristi preko 50% stanovništva.

Kada su u pitanju internet lokacije koje najčešće posećujemo, 95% anketiranih u Srbiji je izdvojilo Facebook, oko 47% Twitter, a za njima odmah sledi Youtube sa 44%. Interesantno je da Google+ ima udeo od samo 8%, ako se uzme u obzir da svaki korisnik android mobilnog telefona ili tableta obavezno poseduje nalog na ovoj mreži.

Svetska statistika pokazuje da najveći broj ljudi, preko 40%, ne koristi internet samo iz razloga što ih je „tehnologija pregazila”. To su uglavnom stariji ljudi i pripadnici srednje generacije sa nižim stepenom obrazovanja koji ne uspevaju, ili odbijaju da savladaju novu tehnologiju. Istraživanja pokazuju da razvijene države ulažu daleko više sredstava i napora da ovoj populaciji približe moderne tehnologije.

Ekonomski momenat je drugi važan faktor. Oko 20% stanovništva koje ne koristi internet ima elementarno znanje o ovoj tehnologiji, ali navode da on za njih predstavlja luksuz koji ne mogu da priušte, bilo u smislu nabavke uređaja ili plaćanja usluge. Ekspanzija tehnologije smart telefona, koji često dolaze u paketu sa besplatnim ili povoljnim internet paketima, utiče da se ovaj broj konstantno smanjuje.

Pored uzrasta i finansijskog momenta, i mesto prebivališta je faktor koji utiče na učestalost korišćenja interneta. Slično kao i u svetu, u Srbiji seoska populacija internet koristi u dvostruko manjem procentu nego gradska. Ovde je često problem i kombinovani uticaj prethodna dva faktora, jer je zbog migracija seoska populacija danas starija i u težoj finansijkoj situaciji od gradske. Takođe, nerazvijeni  ruralni regioni još uvek nemaju dobro izgrađenu mrežu brzog i finansijski najpovoljnijeg kablovskog ili ADSL interneta.

Osnovni problem, smatraju analitičari, predstavlja to što se IT industrija i tržište fokusiraju isključivo na postojeće korisnike dok oni koji bi možda i želeli da se uključe, ali nemaju potrebna znanja, ostaju zaboravljeni. U razvijenim zemljama, internet se danas podrazumeva kao standardna komunalna usluga poput vodosnabdevanja ili struje, pa kompanije koje pružaju ove usluge u cilju povećanja potrošnje i proširenja broja korisnika organiziju besplatne obuke i nude IT opremu po povlašćenim cenama.

Veoma retko, svojevoljno odsustvo sa mreže je stvar izbora, a češće mehanizam odbrane i straha od neuspeha u savladavanju tehnologije koju veliki deo sveta danas uzima „zdravo za gotovo”. Programi besplatne obuke su prvi korak u savlađivanju ove prepreke i danas su ih brojna udruženja starijih sugrađana ili organizacije koje pomažu socijalno ugroženim osobama prepoznali kao dobro rešenje.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Jednom sam bio u Viktoriji i video sam veoma veliku kuću. Rekli su mi da je to banka i da beli ljudi tu stavljaju svoj novac na čuvanje i da vremenom imaju korist. Mi Indijanci nemamo takve banke, ali kada imamo mnogo novca ili pokrivača, mi ih dajemo drugim Indijancima, i vremenom im to donosi korist i naša srca se osećaju dobro. Naš način davanja je naša banka.

Poglavica Makuina

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |