„Kapija” protiv poplava u Holandiji

23 Apr 2014
Autor Mirjana
4722 pregleda

Čak 20% površine Holandije ima negativnu nadmorsku visinu, nižu od nivoa mora, a još 50% teritorije leži na nadmorskoj visini manjoj od jednog metra. Pitanje odbrane od poplava jedno je od strateških za stanovnike ove države.

„Kapija” protiv poplava u Holandiji

Kako se gotovo svakog proleća srećemo sa sličnim problemom, koji je kod nas više rezultat nemara i nedomaćinskog upravljanja rekama nego geografske predodređenosti, zanimljivo je videti kakva rešenja pronalaze države kojime je strategija odbrane od poplava jedan od ključnih faktora opstanka.

Velika poplava u Holandiji (1953)

Nakom masivnog izlivanja Severnog mora 1953. godine, kada je poginulo skoro 2,000 ljudi a raseljeno još 70,000, holandska vlada je izgradila niz brana, nasipa i protviuraganskih barijera u cilju sprečavanja daljih stradanja i ogromnih materijalnih gubitaka. Barijera Storm Surge, sagrađena oko trougla Rajna-Meza-Scheldt, predstavlja jedan od najkompleksnijih sistema odbrane od poplava na svetu.

Sastavljena je od 13 zasebnih projekata nazvanih Delta radovi ili Radovi za zaštitu od Severnog mora. Sitem je do te mere savršen i siguran da ga je Inženjerska asocijacija SAD nazvala „jednim od sedam čuda savremenog sveta“.

Pokretna kapija „Maeslantkering“

Pored kompleksnih brana koje su zanimljive ljudima iz struke, objekat Maeslantkering, smešten na kanalu koji povezuje Rajnu i Severno more je danas pored svog funkcionalnog značaja i turistička atrakcija. Ova „kapija“ je poslednja linija odbrane grada Roterdama od vodene sile Severnog mora i svakako je najimpresivniji deo Delta radova. Holandske vlasti su dugo većale da li se upuste u izgradnju ovog objekta i tako ugroze rad luke Roterdam, u to vreme najveće u Holandiji. Ipak, razum je prevagnuo i na delu Novog kanala reke Rajne je sagrađen Maeslantkering koji danas štiti više od 1,5 miliona stanovnika Roterdama i okolnih naselja.

Maeslantkering čine vrata sastavljena od dva pokretna krila duga skoro kao Ajfelov toranj i četiri puta teža od njega. On je jedina protivuraganska barijera koja ima tako masivne pokretne delove, duge 210, a visoke 22 metra.

Pod normalnim okolnostima ova vrata su potpuno otvorena, dajući brodovima prostor za prolazak širok 360 metara. Kada se očekuju talasi viši od 3m iznad nadmorske visine, vrata počinju da lebde i da se spajaju, zatvarajući plovni put. Težina vode koja nadolazi ih potpuno potapa, a teška rešetkasta struktura u vodi predstavlja moćnu barijeru. Barijeru potpuno kontroliše kompjuterski sistem koji u realnom vremenu prati meteorološke uslove i nivo mora.

Iako se od 1997. godine kada je sagrađen sistem testira svake godine, punu funkcionalnost je pokazao samo 2007. godine tokom novembarske olujne sezone kada je odbranio grad od sigurnog potopa.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru