Kako je „novinarska patka” postala domaća životinja?

Autor KulturaNaš izbor

Postojala su nekada davno i džentlmenska vremena u novinarstvu u kojima je etika predstavljala glavni adut novinara. Kažu da se u tim vremenima na kraju svake objavljene vesti koja se bazira na kuloarskim pričama ili čiji je izvor nepotvrđen, stavljala oznaka n.t. - neprovereno. 

Danas to vreme slobodno možemo da svrstamo u aorist i pokušamo da isključivo zdravom logikom u obilju medijskih informacija odaberemo one kojima ćemo verovati.

U našem jeziku odavno postoji žargonski izraz „novinarska patka”, koji označava dezinformaciju koja u vremenu web medija može da bude i rezultat nemarnosti ili nestručnosti novinara, ali pre svega predstavlja namerno krivotvorenu vest koja služi isključivo kao desert za javno mnjenje serviran najčešće iz dva razloga: 1. da se svesno nekom atrakcijom odvrati pažnja od daleko važnijih, suštinskih pitanja i 2. da se plasira informacija koja će nekoga diskreditovati.

Zašto baš patka, a ne neka druga životinja i kako je i odakle je „dolepršala” kod nas?

Lingvistički gledano izvor izraza novinarska patka nalazimo u latinskom, francuskom i nemačkom jeziku.

Blaue Entene (plave patke) spominje se još u XVI veku. Kako je nastao iz priče o nekakvim izmišljenim plavim patkama koje je navodno neko video i u Minhauzenovom maniru okolo prepričavao, izraz plave patke je polako poprimio značenje laž. Dictionaire universel de la langue française 1834. beleži reč canard (patka) čije je značenje lažna vest, a koja je izvedena od glagola caner koji znači gakati ili kvakati. Akademijin rečnik 1842. ovoj reči dodaje i značenje loše, krivotvorene novine.  

Koliko god da se o ovom izrazu naklapalo ili „kvakalo”, činjenica je da ovaj izraz ima dugu i veoma zanimljivu istoriju.

Najčešće se vezuje za vreme u kome su štampani mediji tek počeli da osvajaju svet, kada nisu postojali brzi načini komunikacije pa ni brza mogućnost provere, a kada je novinarska etika bila iznad svega. Zbog toga su se u ta davna vremena sve neproverene vesti obeležavale napomenom n.t, skraćenicom izvedenom od latinskog non testatum (nije svedočio, nije potvrdio).  

Postoji anegdota koja ovaj izraz vezuje za nemačko područje, a govori o tome da je jednom prilikom urednik nemačkih novina Kelniše cajtung svom slovoslagaru diktirao članak. Kako informacija nije bila proverena, završivši diktiranje on je dodao: en-te. Urednik je mislio na skraćenicu n.t. a slovoslagar ju je zapisao onako kako je čuo: ente (patka). Kasnije se uspostavilo da je ova vest zaista bila netačna, pa je u žargonu počela da se koristi kao sinonim za lažnu vest

Druga anegdota govori o belgijskom humoristi Kornelisenu koji je u želji da se podsmehne čitalačkoj publici koja lakoverno veruje u sve ono što pročita, objavio potpuno sumanutu i krajnje naivnu, izmišljenu vest o proždrljivim patkama. Reportaža je govorila o naredniku koji je  kupio dvadeset pataka i naredio da se jedna odmah zakolje i sa sve perjem i kostima isecka na sitne komade kojim će se ostale patke hraniti. Kada su prvu pojele u slast, on je naredio da tako učine sa još jednom, pa još jednom, sve dok na kraju nije ostala samo jedna koja je pojela dakle čitavo jato od devetnaest pataka.

Ovu vest su veoma brzo prenele i druge novine, što je proždrljive patke držalo na pijedastalu glavne teme o kojoj javnost raspreda, sve dok se humorista nije javno oglasio i saopštio im ne samo da je reportažu izmislio, već i da je time dokazao koliko je javno mnjenje naivno i koliko lako može sa njim da se manipuliše.  

Bilo da je ovaj izraz svoj koren pustio iz latinskog, francuskog ili nemačkog jezika, čini se da se pelcer dobro primio, da se uredno zaliva i toliko dobro uspeva da slobodno možemo reći da se novinarska patka kod nas odavno smatra domaćom životinjom.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ljudima ne mogu udahnuti svoju ljubav i oni ne mogu da mi je vrate. Gledaju me hladno, sumnjičavo odmjeravaju opasnost koja im od mene preti i zatvoreni svakako, zatvaraju se još više na prvu neočekivanu reč, na prvi nenaviknut pokret, ili odmah napadaju, braneći se jer više vole da ubiju nego da strahuju.

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |