Heroji posle smrti

Autor Medicina i zdravlje

Ima li većeg dokaza humanosti od spašavanja tuđeg života? Svakodnevno neko u svetu dobije svog heroja kome duguje svoj ili život neke svoje drage osobe, i tog svog heroja ne može nagraditi dovoljno jer ljudski život nema cenu.

Sa druge strane, generalna osobina svih tih heroja je velika skromnost, koji i sami priznaju da u toj situaciji kada je ugrožen neki život, nisu ni razmišljali o posledicama, već su delovali instinktivno, ne razmišljajući o svojoj bezbednosti, i da im je najveća nagrada srećan osmeh i stisak ruke. O tim herojima svakodnevnice često čitamo u novinama, ali nismo svesni da je takvih heroja mnogo više, samo što njihovo herojstvo dolazi tek posle njihove smrti. Reč je o donatorima organa, ljudima koji su zaveštali svoje organe koji će nakon njihove smrti spasiti najmanje jedan drugi život.

Transplantacija, ili presađivanje organa, je u celom svetu i kod nas prihvaćen i uspešan način lečenja bolesnika,  kod kojih je iz nekog razloga, došlo do nepovratnog otkazivanja funkcije, za život neophodnog organa. Ovakav metod lečenja započet je još otprilike pre jednog veka kada je jedna od prvih transplantacija  rožnjače oka urađena u Češkoj 7. decembra 1905 god. od strane dr. Edvarda Zirma (Eduard Zirm).  Daljim razvojem medicine zabeležena je i prva  transplantacija bubrega 1954 god. i prva transplantacija srca 1967 god. Od tada, napretkom medicine, spašavanje života presađivanjem organa postala je rutina i broj uspešnih operacija meri se stotinama u toku godine. Najveći problem predstavlja naći odgovarajući organ koji neće odbiti imunološki sistem obolelog.

U Srbiji je za poslednjih 30 godina izvedeno nešto preko 1200 presađivanja organa, što nas zajedno sa Albanijom svrstava na dno evropske lestvice, dok se u Poljskoj i Češkoj godišnje izvrši između 400 i 500 ovakvih operacija (oni za dve godine urade isto kao mi za 30). Za to vreme u Ljubljani dr. Dragoje Stanisavljević, Srbin, obara svetske rekorde po broju transplatacija (101 presađivanje jetre u 2011. godini). Za proteklih 12 godina kod nas je urađeno samo jedno presađivanje srca, ukupno je odrađeno 650 transplatacija bubrega od čega je skoro 500 sa živog srodnika, a ostatak od donatora organa. Broj pacijenata u Srbiji koji čekaju organe neophodne za život je oko 4000 a broj davaoca je manje od 1 na milion stanovnika, dok Hrvatska ima 12, a rekord u svetu drži Španija sa 35 donatora na milion stanovnika.

Najtragičnije je, što je kod nas afirmacija donacije organa počela tek 2002 . god, akcijom VMA u koju su se uključile mnoge javne ličnosti kako bi promovisali ovaj kod nas nepopularan vid humanosti. Danas, u Srbiji najviše donatora ima među pripadnicima vojske, policije i među sportistima, dok se naš običan svet i dalje često drži onog narodnog – Daleko bilo, ne prizivaj zlo. Probudi se narode, Srbija treba ovakve heroje.

Izvori podataka i medija:

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ima toliko dosadnih ljudi da sa njima za pet minuta izgubimo ceo dan.

Bomarshe

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |