Da li je font zamenio krasnopis?

Autor Život i stilVremeplovNaš izborNa današnji dan

Svako novo doba donosi promene koje život čine jednostavnijim i toliko bržim da nam sa lakoćom menja navike. Dok je nekada jedini način komuniciranja sa dragim osobama od kojih nas kilometri razdvajaju bilo rukom pisano pismo, nastanak elektronske pošte kao da je označio kraj jednog romatičnog doba u kome su nas, kada nas poštar iznenadi pismom, prožimali žmarci.

Na današnji dan 11. maja se obeležava Svetski dan pisanja pisma.  

Dok su se nekada pisma pisala krasnopisom kako bi ostavila što lepši utisak na primaoca, putovala danima, postojala strepnja da neće stići na pravu adresu i nemir svakodnevnog iščekivanja poštara, danas samo jednim klikom na mobilni telefon u par minuta možemo da saznamo kako se naši prijatelji osećaju, šta su večerale komšije, gde su otputovali i kako su se proveli poslovni partneri, ko se zaljubio i u koga, ko je raskinuo...  

Ušli smo u eru kada nam pravo poštansko sanduče služi samo da iz njega pokupimo račune, promotivni materijal ili glasački listić, pa se poštaru više niko ne raduje, a ipak sa toplinom i setom danas rado čitamo pisma koje su svetski velikani pisali svojim ljubavima, shvatajući koliko su ti nadareni umetnici i tvorci istorije bili neobično obični ljudi.

Znaš li da se posle svakog dugog rastanka vraćam zaljubljen u tebe? Ali, anđele moj, ovaj put je malo drugačije. Verovatno si primetila da sam zaljubljen u tebe i otputovao iz Petrograda. Posle one naše velike svađe mogao sam samo da gunđam pakujući se za put, da budem kao i uvek nestrpljiv, (takav mi je karakter), ali istovremeno sam počeo ponovo da se zaljubljujem u tebe.

Tokom našeg devetogodišnjeg braka zaljubljivao sam se u tebe četiri ili pet puta, svaki put na izvesno vreme. I sada se sa zadovoljstvom sećam kako sam se pre četiri godine zaljubio u tebe kada smo se nešto strašno posvađali i nekoliko dana nismo razgovarali. Bili smo negde u gostima, ja sam sedeo u uglu i posmatrao te strasno ti se diveći kako veselo sa drugima razgovaraš...

Pismo Ani Grigorjevnoj, Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Nekada je osećanja daleko lakše napisati nego izgovoriti, jer da bimo podelili svoje strahove, tugu, čežnju i snove, potražili utehu i ohrabrenje, iskazali ljubomoru ili strast, potrebna je prava prilika koja nikako da se ukaže ili prave reči koje ne dolaze.  

Neka pisma su brižljivo pisana, a nikada poslata. Ostala su dugo negde sakrivena da čuvaju tajnu poput onih pronađenih među spisima Ludviga van Betovena, velikog kompozitora koji se nikada nije ženio, ali je pisao svojoj „besmrtnoj ljubavi”.

Čak i u krevetu moje misli čeznu za tobom, besmrtna moja voljena, ponekad radosna, potom opet tužna… iščekujem sudbinu, da vidim hoće li nam udovoljiti.

Jedino mogu da živim sa tobom, ili uopšte da ne živim. Da, rešen sam da lutam, toliko dugo i toliko daleko, sve dok ne budem mogao da doletim u tvoje naručje i nađem se kod kuće sa tobom, gde će moju dušu prigrliti tvoja, u kraljevstvu duša – da, žalim, tako mora biti. Shvatićeš to bolje kada budeš znala koliko sam ti odan. Nikada nijedna druga neće imati srce moje, nikad – nikad! O, bože, zašto čovek mora poći od one koju toliko voli, jer moj život u B. kakav je sada, bedan je život. Tvoja me ljubav u isti mah čini najsrećnijim i najnesrećnijim čovekom na svetu. U mojim godinama, potrebna mi je stalnost, istovetnost života. Može li to postojati u našim okolnostima? Anđele, upravo sam čuo da se pošta šalje svakog dana – i stoga smesta moram završiti, kako bi ti odmah dobila pismo. Budi s mirom – voli me… danas… i juče.

Ludvig van Betoven, pretpostavlja se  da je pismo namenjeno Antoniji Bretano

Pisma se pišu i danas, ali umesto mirišljavih stranica ispisanih elegantnim rukopisom, kucaju se na tastaturi i pretežno šalju elektronskom poštom. Savremeno doba je ponudilo nove i daleko brže načine komunikacije, što ne znači da je time sama svrha pisma nestala. Pismo ima za cilj da prenese poruku ljubavi, inicira i ojača prijateljsku ili poslovnu vezu ili predstavlja samo lepo razmenjivanje mišljenja. To se nije promenilo.  

Poštansko sanduče jeste danas zamenilo elektronsko sanduče u kome dobijamo kratke SMS, viber ili e-mail poruke, ali to ne mora da znači da je elektronska pošta uništila prisnost komunikacije i da smo romantiku zamenili emotikonima.  

Naravno da fontovi nikada neće moći da zamene krasnopis rukom pisanih redova, ali kao što se nekada pismo pisalo danima, prepisivalo i ispravljalo, ne treba zanemariti i one koji u duhu savremenog vremena danas nemirnim prstima na tastaturi često brišu, pa iznova pišu i čitaju, sve dok pismo nije uobličeno onako kako se nadaju da će ga onaj kome je namenjeno ispravno razumeti i obradovati mu se.

Pišete li vi? Ja evo nađoh malo vremena da se javim da sam dobro, što i vama želim...

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Svakome ću priznati pravo da me prevari- osim prijatelju.

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |