Ficdžeraldov odgovor na pismo mržnje

24 Sep 2015
Autor Mirjana
370 pregleda

Na današnji dan, 24. septembra 1896. godine, rođen je američki pisac Frensis Skot Ficdžerald koji je obeležio popularnu kulturu Džez ere, završene tokom velike ekonomske krize 1930-tih godina. Sećanje na njega oživljavamo jednim pismom koje je uputio nezadovoljnom čitaocu romana Ova strana raja.

Ficdžeraldov odgovor na pismo mržnje

U svoje vreme nedovoljno cenjen, a danas po mišljenju mnogih jedan od najboljih pisaca XX veka, široj publici je najpoznatiji po svojim ekranizovanim delima, Neobični slučaj Bendžamina Batona i Veliki Getsbi.

Priča o ljubavi i pohlepi, temama koje su za Ficdžeralda bile velika inspiracija, fokusirana je u njegovom romanu prvencu Ova strana raja na mladog i ambicioznog Ejmorija Blejna koji se nesrećno zaljubljuje u devojku iz više klase. Nedugo nakon što je objavio roman, stiglo mu je pismo puno mržnje i nipodaštavanja, u kojem izvesni Robert Klark njegovo delo naziva „uvredom za poštovane slojeve društva i ljude na pozicijama moći”.

Ljutiti odgvor koji mu je Ficdžerald uputio 9. februara 1920. godine ostao je zabeležen u knjizi Život u pismima, kao kreativno zaveštanje piščevog prezira prema površnim vrednostima koje je negovalo visoko društvo tog vremena. Kao i mnogo puta do sada, pokazalo se da su reči velikih mislilaca vanvremenske i primenljive na današnje doba:

Prima: Robert D. Clark

38 W 59th St.

New York City

Dragi Bobe,

tvoje pismo me je do te mere razgnevilo da moram da ti odgovorim odmah. Ko su svi ti „pravi ljudi” koji „kreiraju biznis i politiku” i za čijim pohvalama treba da čeznem? Misliš li na korupcionaše koji u svojim skladištima kriju šećer i teraju sirote ljude da ostanu i bez kaputa na leđima, ili na one koji podmićivanjem kontrolišu izbore? Ja ovde ne mogu da uzemem novine u ruke, a da ne saznam da je neko od tih „pravih ljudi” upravo zanavek otišao u Sing Sing (zatvor) - Brindel i Hegerman, dva stuba našeg duštva su otišla jutros.

Ko je, dođavola, ikada poštovao Šelija, Vitmana, Poa, O. Henrija, Verlena, Švinbruna, Vijona, Šekspira itd. dok su bili živi. Šeli i Švinbrun su dobili otkaz na fakultetima, Vijon i O. Henri su bili u zatvoru. Ostali su smatrani pijanicama i rasipnicima, prezreni od strane trgovaca, sitnih političara i lažnih proroka svoga vremena. Ali trgovci i proroci, promućurni i tupi, sada su prašina, a oni žive i dalje.

Samo ponekad, čovek kao što je bio Šo, koga su u 90-tim nazivali nemoralnim pesedet puta više nego mene, uspevao bi da poživi dovoljno dugo da ga svet sustigne. Ono u šta je on verovao, 1890 se smatralo jeresom - a danas je praktično standard. Čini mi se da sam i predugo dozvoljavao „vlastima” da gospodare mnome - direktor u školi Njuman, u S.P.A, na Prinstonu, moj upravitelj, moj poslovni direktor. Nisu oni bili ništa pametniji od mene, zapravo, rekao bih da su sva petorica bili značajno gluplji. A to je jedino važno!

Ruso, Marks, Tolstoj, ljudi od misli, samo da znaš - „nepraktični ljudi”, „idealisti” uticali su više na ono što ti danas jedeš, misliš i činiš više nego svi milioni Ruzvelta i Rokfelera, koji već dvadeset godina paradiraju izbacujući fraze kao i svi Amerikanci (što znači 99% ruralni idioti), a potom umiru uz pristojno laskanje budalstom i okrutnom Bogu kojeg su zamislili u svojim srcima.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 27 Sep 2015

Eh, da je više ovako moralnih ljudi, naša Majka Planeta bi bila neuporedivo lagodnija za život! Kada, pre svega u našim glavama, budu nestale ideje o naciji i religiji, ljudski život biće lepši neiskazano...

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru