Ficdžeraldov odgovor na pismo mržnje

Autor Tema danaKnjiževnostLjudi i događajiUmetnostNa današnji dan

Na današnji dan, 24. septembra 1896. godine, rođen je američki pisac Frensis Skot Ficdžerald koji je obeležio popularnu kulturu Džez ere, završene tokom velike ekonomske krize 1930-tih godina. Sećanje na njega oživljavamo jednim pismom koje je uputio nezadovoljnom čitaocu romana Ova strana raja.

U svoje vreme nedovoljno cenjen, a danas po mišljenju mnogih jedan od najboljih pisaca XX veka, široj publici je najpoznatiji po svojim ekranizovanim delima, Neobični slučaj Bendžamina Batona i Veliki Getsbi.

Priča o ljubavi i pohlepi, temama koje su za Ficdžeralda bile velika inspiracija, fokusirana je u njegovom romanu prvencu Ova strana raja na mladog i ambicioznog Ejmorija Blejna koji se nesrećno zaljubljuje u devojku iz više klase. Nedugo nakon što je objavio roman, stiglo mu je pismo puno mržnje i nipodaštavanja, u kojem izvesni Robert Klark njegovo delo naziva „uvredom za poštovane slojeve društva i ljude na pozicijama moći”.

Ljutiti odgvor koji mu je Ficdžerald uputio 9. februara 1920. godine ostao je zabeležen u knjizi Život u pismima, kao kreativno zaveštanje piščevog prezira prema površnim vrednostima koje  je negovalo visoko društvo tog vremena. Kao i mnogo puta do sada, pokazalo se da su reči velikih mislilaca vanvremenske i primenljive na današnje doba:

Prima: Robert D. Clark

38 W 59th St.

New York City

 

Dragi Bobe,

tvoje pismo me je do te mere razgnevilo da moram da ti odgovorim odmah. Ko su svi ti „pravi ljudi” koji „kreiraju biznis i politiku” i za čijim pohvalama treba da čeznem? Misliš li na korupcionaše koji u svojim skladištima kriju šećer i teraju sirote ljude da ostanu i bez kaputa na leđima, ili na one koji podmićivanjem kontrolišu izbore? Ja ovde ne mogu da uzemem novine u ruke, a da ne saznam da je neko od tih „pravih ljudi” upravo zanavek otišao u Sing Sing (zatvor) - Brindel i Hegerman, dva stuba našeg duštva su otišla jutros.

Ko je, dođavola, ikada poštovao Šelija, Vitmana, Poa, O. Henrija, Verlena, Švinbruna, Vijona, Šekspira itd. dok su bili živi. Šeli i Švinbrun su dobili otkaz na fakultetima, Vijon i O. Henri su bili u zatvoru. Ostali su smatrani pijanicama i rasipnicima, prezreni od strane trgovaca, sitnih političara i lažnih proroka svoga vremena. Ali trgovci i proroci, promućurni i tupi, sada su prašina, a oni žive i dalje.

Samo ponekad, čovek kao što je bio Šo, koga su u 90-tim nazivali nemoralnim pesedet puta više nego mene, uspevao bi da poživi dovoljno dugo da ga svet sustigne. Ono u šta je on verovao, 1890 se smatralo jeresom - a danas je praktično standard. Čini mi se da sam i predugo dozvoljavao „vlastima” da gospodare mnome - direktor u školi Njuman, u S.P.A, na Prinstonu, moj upravitelj, moj poslovni direktor. Nisu oni bili ništa pametniji od mene, zapravo, rekao bih da su sva petorica bili značajno gluplji. A to je jedino važno!

Ruso, Marks, Tolstoj, ljudi od misli, samo da znaš - „nepraktični ljudi”, „idealisti” uticali su više na ono što ti danas jedeš, misliš i činiš više nego svi milioni Ruzvelta i Rokfelera, koji već dvadeset godina paradiraju izbacujući fraze kao i svi Amerikanci (što znači 99% ruralni idioti), a potom umiru uz pristojno laskanje budalstom i okrutnom Bogu kojeg su zamislili u svojim srcima.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 27.09.2015.
Eh, da je više ovako moralnih ljudi, naša Majka Planeta bi bila neuporedivo lagodnija za život! Kada, pre svega u našim glavama, budu nestale ideje o naciji i religiji, ljudski život biće lepši neiskazano...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Što je to s nama i sa životom, u kakve se to konce saplićemo, u što upadamo svojom voljom, u što nevoljom, što od nas zavisi, i što možemo sa sobom. Nisam vješt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke.

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |