Branko Ćopić, vitez humora

Autor JugosferaKulturaKnjiževnostVremeplovLjudi i događajiNaš izbor

U neka davna vremena kada se kod nas ratovalo i hodilo po šumama i gorama, jedino što našem narodu nikada nije nedostajalo bio je humor. Čak i u najvećoj krizi kada se oskudevalo u lekovima, municiji i hrani, šala nas je održala, njojzi hvala.

Neko ko je najbolje opisao ofanzive, naš napad ali i našu bežaniju od neprijatelja i ko je uspevao da nasmeje ljude u njihovoj večnoj samoći bio je Branko Ćopić.  

Lirski humor koji je odlikovao Ćopićevo književno stvaralaštvo, formirao se u sredini u kojoj su doseljenici iz Like, poput njegovog dede i majke Sofije (Soje), doneli u Bosansku Krajinu u kojoj se sklonost prema vedrom načinu života izmešala sa grubom stvarnošću. Odrastao i vaspitavan među Krajišnjicima, gordim, naizgled mrkim i ćudljivim, ali beskrajno plemenitim ljudima, u sredini gde je „vuk domaća životinja" i u kojoj se „Mesec grabuljama može dohvatiti”, a u kojoj se sa preljubnicima i lopovima razračunavalo posprdnim pesmama, rastao je Branko koji se veoma brzo istakao kao dečak „vešt u ređanju stihova”.

Taj duh kolektivnog smeha ga je potstakao da i kasnije nastavi da se bavi humorističkim pripovedanjem naše stvarnosti.   

Želja mi je da u ovaj tužni svijet, nabijen mračnim slutnjama, unesem što više vedrine, smiješka, nadanja, plavih čarapa-varala, i puna puncata kola strmoglavih i pustih dragih kola lagarija, a vjerujte, ipak ja ponajmanje lažem. Jedino kad zinem...

Mudra Isidora Sekulić je među prvima prepoznala talenat budućeg velikana naše književnosti i predložila ga za tek ustanovljenu nagradu „Milan Rakić” koju je 1939. i dobio. Tom prilikom mu je dala savet koji nikada nije zaboravio: Pogledaj dublje u likove svojih junaka i u njima pronađi našeg Don Kihota.

Kako je Don Kihot u tim dečačkim godinama bio Ćopićev najdraži junak, a Servantes omiljeni pisac, kada je 1971. primao Zmajevu nagradu, on je priznao da je pronicljivi žiri i ovog puta otkrio jednu od njegovih dobro čuvanih tajni: 

Ja u svojim najbojim trenucima pišem bajke za djecu, očeve, dede i babe, omladince i ratnike. Prosanjane i nedostupne bajke, rođene u tišini deda Trišinog mlina, a stastale i kaljane u stvaralačkom tutnju rata i revolucije. Osećam, po vlastitom iskustvu, da je bajka jedno moćno i preko potrebno oružje, koje se uzme još u djetinjstvu i više ne ispušta iz ruke. Blistavo oružje, krhko oružje, pomalo i smiješno i rđavo oružje plemenitog ratnika Dona Kihota...

U potrazi za našim idealistom i sanjalicom, „najzdraviji sin srpskog naroda” (kako ga često nazivaju) beskrajno human i slobodoljubiv, u svom književnom opusu je ovekovečio mnogo naših „Don Kihota”, dok se on sam kroz sopstveni život sudarao sa normama građanskog društva i ne samo da se borio sa vetrenjačama poput Servantesovog junaka, već u tom procepu dobre i zdrave logike i sa sopstvenom komikom života koji živi i koje je postao duboko svestan.

Sa nama se oprostio pripovetkom „Samoubistvo” (1957) u kojoj opisuje činovnika koji je rešio da napusti „našu dolinu tuge i da se preseli među nebeske ravnokrake zvijezde, u kojoj je namislio bratac prostački rečeno da se ucmeka”. U potrazi za idealnim načinom za jedan ovakav čin, ovom junaku je konačno sinula ideja da skoči u Savu „koja je postala toliko zagađena da u njoj i ribe crkavaju”, pa je shodno tome sasvim pogodna za davljenje.

Ozbiljno se predao raspitivanju o skakanju sa mosta, a kao književniku koji se bavi našom stvarnošću mnogi su mu savetima izlazili u susret, ne sanjajući da na taj način pišu poslednje redove njegove biografije. Iskusno su mu otkrili tajnu samoubistva koja glasi da skokom u vodu samoubica ima šanse da preživi, kao i da je jedini siguran način da neko sebi oduzme život onaj u kome će sa mosta skočiti na beton.

Kada im je nakon kraćeg razmišljanja hrabro odgovorio: „Ja ću to uraditi bolje!”, savetodavci su se slatko nasmejali ubeđeni da će moći da se hvale sopstvenim doprinosom za tragičan završetak nekog novog junaka Ćopičevog dela.

Teško je bilo poverovati u vest da se ubio simbol vedrine i duhovitosti, „čarobnjak smeha” i „vitez humora”. Mada su neki kao zadovoljavajući razlog pronalazili u depresiji, veruje se da je pravi razlog osećanje progonjenosti razočaranog čoveka koji je ceo život slovio kao zanesenjak, a uprkos činjenici da je bio prisluškivan i praćen imao hrabrosti da o posleratnom razvoju govori ono što misli.

Danas, iza izložbenih vitrina i reklama u ulazu zgrade u ulici Kralja Milana broj 23 u Beogradu, u hodniku kroz koji je u ponedeljak, 26. marta 1984. oko 14h poslednji put prošetao Branko Ćopič, smeštena je spomen ploča pisca koji je imao „nedostatak” da vidi i voli novoj vlasti „da kaže sve to što vidi”. 

U večnost je otišao skokom na beton uz savsku obalu, baš onako kako su ga savetovali da je „sigurica”,  sa mosta koji danas po njemu nosi ime, Brankov most, a mi dok sa dubokom žalošću željni istinskog humora razmišljamo o tome kako bi naš život u vreme totalnog apsolutizma bio mnogo ispunjeniji lagarijama poput njegovih, iznova shvatamo njegove reči:

Ne može se Mjesec grabuljama dohvatiti.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ko je okrutan prema životinjama, ne može biti dobar čovek.

Arthur Schopenhauer

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |