Bele vetrenjače na Kritu

Lasiti plato na istoku grčkog ostrva Krit nalazi se na nadmorskoj visini od 800 metara. Uprkos tome, vodena ploča je smeštena plitko što zemljište zimi čini izuzetno vlažnim, a leti ekstremno suvim. Od početka XX veka, ovaj problem rešava beskrajan niz malih belih vetrenjača koje su postale obeležje celog regiona.

Lako dostupna voda bila je velika prednost u davna vremena, pa je područje Lasiti platoa bilo stalno naseljeno od bronzanog doba, pre 5600 godina, pa sve do XII veka. Nakon Četvrtog krstaškog rata (1202-1204) i osvajanja Konstantinopolja (1204), ostrvo Krit je pripalo Mletačkoj republici. Naredna dva veka na Kritu je rastao pobunjenički duh protiv okupatora, što je kulminiralo njihovim neobičnim odgovorom na pobunu; proterali su stanovništvo Lasiti regiona i sravnili sa zemljom njihove kuće i useve.

Početkom XV veka izbeglicama je dozvoljeno da se vrate iz Grčke i ponovo kultivišu zemljište. To se pokazalo kao težak poduhvat, jer su se svake zime reke kišnice slivale niz planine i izazivale velike poplave. Voda bi se do proleća povlačila u plitke vodene ploče ispod površine zemlje i započinjala bi sezona velikih suša. Na Kritu se, inače, vodena ploča nalazi na tako maloj dubini da onemogućava čak i sahranjivanje pokojnika, zbog čega se ne ukopavaju već sahranjuju u malim kamenim mauzolejima iznad zemlje. Da bi donekle ublažili tako nepovoljne klimatske uslove za poljoprivredu, Mlečani su se protiv poplava izborili pravljenjem sistema odvodnih kanala koji su i danas u upotrebi. Letnje suše su i dalje ostale nerešen problem.

Vetrenjače su se pojavile tek početkom XX veka. Kamene strukture sa karakterističnim belim jedrima pokazale su se kao dobro rešenje u crpljenju vode iz prirodnih rezervoara pod zemljom. Pre izgradnje vetrenjača, jedine kulture koje su uspevale su bili tzv. suvi usevi, pšenica i mahunarke. Polovinom prošlog veka, u njihovo zlatno doba, na Lesiti platou je bilo skoro 20000 vetrenjača. Danas ih je manje od 5000, jer su njihova mesta zauzele moderne pumpe na struju i dizel gorivo.

Na celom Kritu danas jača inicijativa da se vetrenjače obnove i ponovo uđu u masovnu upotrebu kao neprevaziđene alatke u poljoprivredi i kulturno nasleđe stanovnika istočnog Krita.

Izvor: American School of Clasical Studies in Athens - Lasithi: A History of Settlement on a Highland Plain in Crete

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Znatan broj nesporazuma, sukoba i nezgoda u duhovnom životu jednog naroda dolazi otud što mnogi nepozvani i nesposobni ljudi osećaju potrebu da brinu narodnu brigu, da „strepe“ za budućnost naroda, da ga brane od opasnosti koje samo oni vide. To su ljudi koji veliku i nezajažljivu sujetu svoje sitne i uske ličnosti prenose na opšti plan. Od takvih duhom malih ljudi postaju često veliki gonioci novih istina i mučitelji.

Ivo Andrić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |