Barbie, najpopularnija lutka svih vremena

09 Mar 2017
Autor Tea
665 pregleda

Dok je posmatrajući svoju ćerku Barbaru, koja je, ni malo oduševljena ponudom tadašnjih igračaka za devojčice, počela da se igra papirnim lutkama davajući im osobine odraslih, Ruth Handler, supruga jednog od osnivača korporacije „Mattel“ je svom mužu Elliotu predložila da naprave lutku koja će imati sve atribute „savršene devojke”.

Barbie, najpopularnija lutka svih vremena

Pedesetih godina prošlog veka lutke su i dalje uglavnom pravljene tako da predstavljaju bebe ili male devojčice sa portiklicom oko vrata što nije uspevalo da zadovolji maštu generacije koja je stasavala u eri proboja modnih dizajnera poput Kristijana Diora, Koko Šanela i Kristobala Balenciaga, glumica Merlin Monro, Odri Hepbern i Beti Dejvis i rokenrola koji je osvojio primat na svetskoj muzičkoj sceni.

Dok je tih godina sa decom boravila u Namačkoj, Rut je jednom prilikom otkrila da se njenoj ćerki veoma dopala lutka izazovnih oblina namenjena odraslima, Bild Lilli. Ova zanosna plavuša prilično slobodnog morala, koja je svoj dobar izgled koristila kako bi se probila u životu, nastala je po uzoru na lik koji je tada u vidu popularnog stripa izlazio u poznatom časopisu Bild.

Na molbu ćerke, Rut je kupila tri ovakve lutke, a posmatrajući je kako uživa igrajući se sa njima postala je sigurna da tadašnja industrija igračaka ne shvata i ne prati novu generaciju dece koja dok odrasta u eri modne revolucije, želi da bude u „trendu”.

Rut je došla na ideju da napravi lutku koja bi po uzoru na Bild Lilli predstavljala mladu devojku koja će po lepoti i oblinama biti manekenski savršena i stalno pratiti savremeni modni krik, ali koja će za razliku od Lilli u sebi posedovati naivnost deteta koje neguje moralne vrednosti.

Kada je ovaj koncept predstavila svom mužu Eliotu, on baš i nije bio oduševljen, ali je na njeno i insistiranje svoje ćerke Barbare na kraju prihvatio da se upusti u poduhvat, koji po njemu nije obećavao.

Čvrsto verujući u svoju ideju, Rut Handler je udruživši snage sa dizajnerom Džek Rajanom, stvorila Barbie, lutku kojoj je dala ime po ćerci, devojčici koja je svojim buntom otvorila oči roditeljima. Iako je od tada prošlo više od šezdeset godina ova lutka i danas predstavlja sastavni deo odrastanja devojčica širom sveta.

Barbie je prvi put predstavljena javnosti na Internacionalnom sajmu igračaka u Njujorku, 9. marta 1959. kada se i zvanično obeležava njen rođendan.

Prva Barbika je bila plavuša obučena u crno beli kupaći kostim iz jednog dela, sa istaknutim lepuškastim licem i crvenim karminom. Predstavljena je kao tinejdžerski fashionmodel rađen po uzoru na klasični holivudski glamur tog vremena koji košta samo tri dolara. Ukoliko žele da presvuku svoju omiljenu lutku po najnovijoj modi, u prodaji su se odmah po ceni od jednog do pet dolara našli na raspolaganju i brojni drugi delovi njene odeće, koju je za ovu priliku kreirala Šarlon Džonson, modna dizajnereka fabrike Matel.

Barbiki se veoma brzo pridružio i lutak Ken, sa kojim ona stvara srećnu porodicu, ali kako je i on dobio ime po Rutinom sinu Kenu, zlonamerni jezici su često ovu naivnu priču pokušavali da predstave kao incest.

Barbie je već prve godine doživela uspeh koji ne pamti ni jedna proizvedena igračka do sada. Samo prve godine je prodato preko 300 hiljada primeraka, a današnja statistika govori da se u svetu svake dve sekunde proda po jedna ova lutka čija popularnost ne jenjava.

Shvativši veliki uspeh koji je Barbie postigla, Matel je uspeo 1964. da ostvari sva prava na lutku Bild Lilli, čime je njena proizvodnja zaustavljena.

Barbie je nastavila svoj život glamura, sve dok nije postala inspiracija danskoj grupi Aqua koja je 1997. objavila veliki muzički hit Barbie girl, što je zasmetalo firmi Matel. Tužili su ih zbog povrede autorskih prava zahtevajući da se zabrani i pesma i emitovanje spota koji je za tu priliku snimljen.

Iako je javnost verovala da je samo pitanje trenutka kada će Matel dobiti ovaj sudski spor, dogodio se presedan koji je otvorio jedan novi pogled u oblasti autorskih prava.

U obrazloženju sudske presude je pisalo da je Barbie javna ličnost i da je shodno tome dozvoljeno praviti parodiju na njen lik i delo.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru