Najstarija poznata urbana i pismena kultura u svetu razvijena je u ravnici između dve reke, Tigra i Eufrata, u državi Mesoptomaiji (grčki: Μεσοποταμία, prijevod od staropersijskog Miyanrudan "Zemlja između dve reke") početkom IV milenijuma pre nove ere. Ovde se nalaze najstarija arheološka otkrića pismenosti i tragova gradova, pa je Mesopotamija sa pravom nazvana ''kolevkom čovečanstva''. Zbog istorijskog značaja i legendarnog statusa koji je postigao grad Vavilon, termin ''vavilonska'' se često koristi da označi sve drevne kulture i plemena Mesopotamije.
200 godina je trajao labav savez gradova-država triju naroda u tom regionu: Sumeraca, čija je država Sumerija već bila na povečerju svoje moći; Akađana, koji su želeli da budu glavna sila u regionu; i Amorejaca koji su došli oko 2000. god.pne kao deo velike migracije naroda ali nisu imali snage da se suprotstave jačim Sumercima i Akađanima. Dolaskom na vlast Hamurabija (1792.-1750.god.pne) došlo je do koraka napred u odnosima tri naroda. Hamurabi je veštom politikom uspeo da ujedini suprotstavljene Sumerce i Akađane, i priključio Amorejce kao ravnopravan narod u svojoj državi. Veštim političkim potezom, svoj dvor je iz prestonice Sumera, grada Ura, premestio u do tada zanemarljiv Vavilon, u kome su živela sva 3 naroda kako bi pokazao da je on kralj svih, a ne samo Sumeraca. Stvorio je čuveni Hamurabijev Zakonik, najsveobuhvatniji skup zakona sa 283 članova, koji su pokrivali sve od krivičnih kazni do porodičnog prava. Pod Humarabijem, Vavilon je postao trgovački i politički centar južne Mesopotamije, ali njegov ugled i bogatstvo učinilo ga je metom stranih osvajača. Još uvek slab Vavilon nije se mogao odbraniti od najezde jačih sila u to vreme. Grad i carstvo će dugo biti pod vlašću Hetita, Asiraca i Kaldejaca.
Za vreme kralja Nabukodonosora II (najpoznatijeg Kaldejskog kralja, 605.-561.god.pne) Vavilon je ušao u svoje drugo zlatno doba koje je trajalo u VII i VI veku pne. Na stranu što je ''zaslužan'' za uništavanje Jerusalema i Judeje, Nabukodonosor je poznatiji po njegovim velikim naporima da obnovi Vavilon i reorganizuje vojsku, vraćajući mu slavu kao jednog od najvećih gradova i država u drevnom svetu. Veličanstveni ''Semiramidini Viseći vrtovi'' su napravljeni po njegovoj zapovesti, navodno da pomogne njegovoj supruzi Semiramidi od Medije (Medes) u prevazilaženju nostalgije za ''planisnkim pejzažima'' u njenoj domovini. Takođe je obnovio veliki Mardukov hram i njegov Zigurat (Ziggurat of Maraduk) koji je opštepoznat kao Vavilonska kula. Po predanju, Vavilonska kula je trebala da bude toliko visoka da dotakne nebo i podigne Nabukodonosora do samog Boga. Bog se naljutio zbog ove namere i pomešao je jezike graditeljima, kako se ovi nikada više ne bi razumeli. Tako je Vavilonska kula ostala nedovršena u onoj meri koju su planirali ljudi, a Bog je ostao nedodirljiv na nebu.
Nakon smrti Nabukodonosora, njegovi naslednici nisu uspeli održe grad i carstvo netaknutim, uprkos velikim i masivnim utvđenjima. Kada su ga 539.god.pne napali Persijanci predvođeni Kirom (Cyrus), grad je pao gotovo bez otpora. Vavilon je ostao u Persijskim rukama sve dok Aleksandar Veliki nije uništio Persijsko Carstvo (330.god.pne). Aleksandarje planirao da Vavilon učini prestonicom proširenog Grčkog Carstva, međutim umro je u Nabukodonosorovoj palati pre nego je uspeo da te planove i ostvari. Aleksandrovo carstvo je umrlo zajedno sa njegovim kraljem, i raspada se na mnogo manjih država kojima vladaju zavađeni Aleksandrovi naslednici. Vavilon pada u ruke Aleksandrovom generalu Selekusu 312. god.pne koji osniva dinastiju Selukida. Izgradnjom nove prestonice Selucije (Seleucia) na obalama reke Tigar, Vavilon gubi na svom značaju, jer je njegovo stanovništvo nasilno preseljeno u novu prestonicu 275.god.pne. u II veku pne. Mesopotamija je postala deo Parćanske imperije (Parthian; 247.god.pne-224.god.ne) koja se pojavila na teritoriji današnjeg Irana, gubi značaj velike civilizacije i postaje ništa drugo do tampon zone između Parćana i Rimskog carstva. U vreme Hrista, grad Vavilon je već bio veliko polje ruševina i uglavnom napušten. U VII veku prostor Mesopotamije osvajaju Arapi, Vavilon prelazi u legendu a od tog vremena istorija Vavilonskog carstva postaje istorija Iraka i Irana.
Vavilonska religija se oslanjala na stare Sumerske bogove i najvažniji bogovi su bili: Marduk (stvoritelj svemira i svega postojećeg), Anu (bog neba i otac svih bogova), Enlil (bog zemlje i vetra), Shamash (bog Sunca i pravde), Sin (bog Meseca), Ea (bog mudrosti, vode i zanatstva) i Ishtar (boginja ljubavi i rata). Hramovi u kojima su obožavani i u kojima su im se klanjali, nisu bili ni veliki ni veličanstveni, sem poznatog Hrama Marduku, koji je Nabukodonosor obnovio za vreme svoje vladavine.
Sam grad Vavilon nije otkriven do 1811.godine, a glavna iskopavanja su počela 1899. i moderan svet je mogao biti upoznat sa veličanstvenim čudima izgubljenog grada Vavilona.
Aleksandar Kojić, 12 Sep 2017
U vreme Aleksandrovih osvajanja Grčka nije bila carstvo već je bila izdeljena na kraljevstva-gradove. Isto tako je poznato da su Grci ratovali protiv Alekasndra koji je bio na čelu Makedonske države i nije bio Grk. U Aleksandrovoj vojsci koja je brojala oko 45000 bilo je i 6-7000 grčkih vojnika kojima Aleksandar baš i nije mnogo verovao. Pa pošto je Aleksandar Makedonski bio na čelu Makedonske države možemo govoriti o proširenju Makodonskog Carstva.
Odgovori