Onaj ko je u životu vođen samo tim motivima, a ne željom za ispunjenjem svoje jasne i definisane vizije, nikad po svojim kriterijumima neće biti ni dovoljno bogat, ni dovoljno slavan. Kao što se neuspehu teško nazire dno, tako se ni uspehu ne može sagledati vrh.

Američki pisac Kurt Vonegat (1922-2007), poznat po romanima u kojima se prepliću crni humor i satira, objavio je 16. maja 2005. godine poemu „Džo Heler“ na stranicama magazina NewYorker.

Vonegat i Heler su bili pisci sličnog stila i veterani Drugog svetskog rata. Pisana u prepoznatljivom, jednostavnom i naizgled naivnom stilu Kutra Vonegata, priča o Džou ima mnogo grananja i predstavlja mali omaž poslednjoj generaciji koja je bila vođena idealima i verom u pravedniji svet.

Džo Heler

Istinita priča, časna reč:

Džozef Heler, važan i zabavan pisac,

sad je mrtav,

i ja smo bili na zabavi koju je priredio

milijarder na ostrvu Šelter.

Pitao sam ga: „Džo, kako se osećaš

kada znaš da je naš domaćin

juče stvorio više para

nego što je tvoj roman „Kvaka-22“

zaradio ikad?“

Džo je rekao: „Imam nešto što on nikada neće imati.“

Pitao sam: „Šta bi za ime sveta to moglo biti, Džo?“

I Džo je rekao: „Saznanje da mi je dovoljno.“

Nije loše! Počivaj u miru!