Na osnovu njegove teorije, pre oko 15 milijardi godina u svemiru je postojalo samo jedno “kosmičko jaje” koje je eksplodiralo (takozvani big-beng). U svemiru su postojala dva oblaka vodonika i kiseonika, i nakon ove eksplozije oni su počeli da se zgušnjavaju sve više i više. Tako su nastale prve zvezde, prve galaksije, izuzetno složeni sistemi. Od kosmičkog jajeta? Od zgusnutog gasa!? Pa, dobro… Od jedne zvezde, od Sunca, pre oko 4 do 5 milijardi godina, odvojio se komadić, počeo da se hladi i tako je nastala naša Zemlja.

Na njoj je bilo i okeana pa je u jednom od njih slučajno došlo do stvaranja jednoćelijskog organizma – amebe, pre 3,5 milijarde godina. Biologija kaže da živa bića nastaju samo od živih bića, ali… nema veze - ovo je bilo slučajno. Od te slučajne amebe, pre oko 500 miliona godina, nastali su beskičmenjaci. Od njih prvi kičmenjaci, ribe. Neke su ostale u vodi, a neke su išetale na kopno i prohodale. Od njih su nastali vodozemci, a pre 200 miliona godina od njih gmizavci. Od jedne grupe su nastale ptice, od druge sisari. Ti sisari su se dalje razvijali, da bi na kraju od bubojeda, preko lemura i majmuna, postao čovek - pre oko milion do dva miliona godina.

I eto nas… od kosmičkog jajeta preko ameba, šetajućih riba, bubojeda i majmuna do vrha lestvice. Priznajem da imamo dosta zajedničkih osobina sa svim živim bićima. Eto, na primer, još koliko pre dva dana je ovde osvanuo članak o životinjama “alkosima”. Kada pogledate one majmune, ne možete a da ne povučete paralelu, zar ne? Bez obzira na sve paralele ovog sveta, moj mozak jednostavno ne prihvata da sam postala od majmuna. Naravno da ovime ne želim da umanjim vrednost Darvinove teorije evolucije. Ko želi da veruje neka veruje. Dozvoljeno je da neki ne veruju. Da je serviran neki scenario gde su vanzemaljci došli, ostavili potomstvo, prve ljude, jaja iz kojih smo se izlegli….bilo šta, pre bih poverovala. Uostalom, toliko je dokaza za obaranje teorije, da je već postalo smešno.

Dakle, samo pitanje nastanka čoveka je još uvek tajna…neznanje…misterija…mrak…gomila teorija, gde jedna pobija drugu, a druga treću, da bi opet ta treća pobila onu prvu. Priznajte – živimo u neznanju ko smo, šta smo i odakle smo. Otišli smo na Mesec, istražujemo Mars, a nemamo pojma odakle smo sami došli.

Najnovijim istraživanjima je dokazano da svi potičemo i nosimo neki tamo “marker” u našem DNK, sa afričkog kontinenta. Ok! Kolevka čovečanstva je u Africi. Bušmani su bili naši pra-pra-pra roditelji!? Priča ide dalje da su oni krenuli na put, pa tako stigli do Australije…Kako? Eee,tu je caka! Tada nije bilo toliko vode između Australije i ostalog sveta. Zapravo, celo kopno je bilo međusobno povezano, kako bi Bušmani mogli lakše da stignu u sve krajeve planete. I gle čuda – stigli su. Sada se tu pojavljuje nova teorija koja je dokazala da svi ljudi van Afrike imaju 1 do 4 procenata neandertalskog DNK. Dakle, Bušmanski Homo sapiens je negde usput, u Aziji naleteo na društvance neandertalaca koje je ličilo na ljude, jer su im jako bliski srodnici, pa se malo družio sa njima i imao blizak kontakt. Vrlo blizak kontakt. Toliko blizak da su nam ostavili trag u DNK. To nam dođu daleki rođaci koji su (misteriozno) nestali sa lica zemlje. Ovi koji su ostali u Africi se nisu družili ni sa kim. Mada, ko zna kakve će sutra dokaze da nađu.

Vratimo se onim putnicima iz Afrike koji su krenuli u beli svet. Pošto su se družili sa neandertalcima, naselili su kontinente a onda su u Aziji požuteli, u Americi pocrveneli, a u Evropi pobeleli. Oni u Africi su i dalje ostali crni. Lepa priča. Dalje, teorija evolucije kaže da su dinosaurusi izumrli pre oko 65 miliona godina. Čovek se pojavio pre oko milion-dva godina, što je već rečeno. Znači, dinosaurusi i ljudi nisu nikada živeli zajedno.

Ali, opet su se našli neki arheolozi da čeprkaju po Meksiku, pa su na lokalitetu Akambaro pronašli ostatke starih naselja koja datiraju od pre 2800 godina. Između ostalog, pronađene su figurice iz tog perioda.. figurice dinosaurusa… borbe ljudi i dinosaurusa. Pomenimo i okamenjene otiske stopala pronađene u Teksasu koji su nastali pre oko 100 miliona godina – ljudska stopala i dinosaurusova. Velika stopala čoveka – između 45-65 cm. Dakle, shvatamo da su ljudi bili mnogo krupniji nego danas. Skoro duplo. Džinovi.

Znači, od velikog kosmičkog jajeta, slučajna ameba koje se locirala u Africi je evoluirala u čoveka. Onda je on krenuo iz Afrike, obišao svet, usput promenio boju kože (po potrebi)… abnormalno porastao, pa se opet smanjio. Za to vreme se družio sa neandertalcima i dinosaurusima koji su odjednom nestali sa lica zemlje. A pri svemu tome se pominju, ako ste primetili, milioni i stotine miliona godina. Sve u svemu, jedan totalni haos. Kada bi neko želeo da događaje poređa hronološki, a da to bude logično, baš bi bio u problemu. Između ostalog, arheolozi kopaju i dalje kao pomahnitali, genetičari i dalje prčkaju po DNK i taman kada pomislite da se nešto “skockalo” i da je slagalica pri kraju, oni volšebno pronađu nešto što ceo svet baci u nedoumicu uz rečenicu prepoznatljivu posle svakog otkrića: “naučnici su iznenađeni”. Pa zar bilo šta vise može da nas iznenadi?