pogledate neke filmove koje ste propustili, i kako je za očekivati, uživate u opuštenoj prazničnoj atmosferi. Psiholozi objašnjavaju da se ovo naročito dešava ljudima koji konstantno žive pod uticajem „pozitivnog stresa“ koji je za razliku od ovog prazničnog, njihov pokretač i ključ uspeha.

Kako jedna struja savremenih psihologa smatra, bez stresa bismo bili besposličari i prokrastinatori. Keri u seriji Sex & the City kaže: „Moj Zen učitelj je rekao da je jedina istinska sreća da se živi u trenutku. Naravno, umro je sam i bez prebijene pare.“

To je zapravo ključ njihove teze. Iako je neosporno da je stres izvor hronične anksioznosti, naučnici poput Dr Judith Orloff, psihijatra sa Univerziteta u Los Anđelesu, smatraju da određeni nivo napetosti izoštrava um, podstiče na akciju i pomaže pri donošenju ispravnih odluka. Na koji način se može sprečiti da ova pozitivna količina napetosti ne pređe štetnu granicu? „Ključ leži u njegovom balansiranju relaksacijom“, ističe Dr. Orloff i dodaje da su „meditacija, rekreativno vežbanje i smeh najefikasniji način za oslobađanje endorfina koji pomaže da se stres održi u razumnim i poželjnim granicama“.

Stara škola psihologije ne prihvata ove stavove. Carl Honore, autor bestselera „Pohvala sporosti“, smatra da je savremenom čoveku um ispran „kultom stresa“. On ističe da ljudi danas nose stres kao neku vrstu medalje časti, dok žive u fast- forward kulturi koja svetkuje one koji su prezaposleni i užurbani. Po njegovoj teoriji, čovek danas jednostavno ne sme da prizna da živi mirnim i opuštenim životom, jer ga odmah diskvalifikuju kao neupotrebljivog. Honore smatra da je psihološka šteta od ovakvog razmišljanja ogromna; stres nas u takvim situacijama čini opsesivnim prema malim i nebitnim stvarima, a sprečava da se suočimo da bitnim životnim pitanjima: koja je moja svrha? kako mogu ostaviti ovaj svet u boljem stanju nego što sam ga našao?

Možda najbolje objašnjenje, sagledavajući sve aspekte, daje Profesor Andrew Samuels, predsednik Britanskog odbora za psihologiju. On smatra da vrsta stresa kojem ste izloženi zavisi od vaše psihologije i situacije u kojoj ste. Ukoliko je stres povezan sa sopstvenom autentičnom željom za uspehom, to je dobra stvar koja će dovesti do još veće kreativnosti, i na kraju do ispunjenja cilja. Međutim, ukoliko pritisak dolazi spolja, i ukoliko ide protiv vaše volje a rezultat je uticaja roditelja, partnera, nadređenih, kulturoloških okvira i sličnih autoriteta, onda je to pogubno za vašu dušu. Poznato je da stres aktivira „bori se ili beži“ odgovor. Nažalost, negativna vrsta stresa može da izazove i „padni“ odgovor, koji se često greškom tumači kao depresija i nedostatak motivacije, dok je zapravo protest uma protiv nerazumnih zahteva.

Verovatno je jedino rešenje u tome da svaki pojedinac prepozna prirodu i poreklo svog stresa i nauči kako da ga iskoristi za svoje dobro. Ono što svakako treba izgraditi je svest o tome da se ono što je hitno nikada ne stavlja ispred onoga što je važno, jer ukoliko to postane praksa, život postaje površan i prazan.