Srpski jezik je doživeo „infrakt”

25 Jan 2015
Autor Tea
7695 pregleda

Nakon što smo pustili vreme da odradi svoje i da nam naizgled neprimetno u uvo, preko informativnog programa ubaci novo akcentovanje reči, čini se da reči poput: teLEvizija, teRItorija, parLament… i dalje prosto paraju sluh.

Da li je to i koliko u duhu našeg govornog jezika?

Srpski jezik je doživeo „infrakt”

U akademskim krugovima se već dugo raspravlja, a obični građani su toliko sluđeni da više ne znaju, ne samo kako da ispravno naglase pojedine reči, već ni kako danas uopšte izgledaju pojedine imenice ženskog roda. Dok nam je nekad bilo simpatično kad neko pogrešno kaže da je „doživeo infrakt“, danas se čini da je srpski jezik doživeo pravi srčani udar, čiji se uzrok, dijagnoza, terapija, a ni posledice još uvek ne znaju.

Akcentovanje reči je ne samo nešto što jedan jezik čini melodičnim, već je i veoma važno za negovanje književnog jezika, kao i opšte kulture naroda. Televizija, ma kako akcentovana ova reč bila, bi trebalo da običnom građaninu da jedan opšti obrazac, koji će on polako početi da primenjuje. Kako se čini, i nakon ozbiljnog protoka vremena građani ovo ne usvajaju, a konfuzija koja trenutno vlada, dovodi do toga da više niko ne zna kako, zašto i gde neku reč treba naglasiti.

Srpski književni jezik poznaje četiri akcenta: kratkosilazni (), kratkouzlazni (), dugosilazni () i dugouzlazni (), a pravila su jednostavna:

  1. Sve jednosložne reči imaju samo silazni akcenat
  2. Silazni akcenat može da bude samo na prvom slogu
  3. Na poslednjem slogu ne može da bude akcenat
  4. Uzlazni akcenat može da bude na bilo kom slogu osim na poslednjem.

Nakon mnogo godina, za akcentovanje reči koje danas imamo priliku da slušamo u medijima i koje tako rogobatno zvuče, pozvasmo se na Rečnik Matice srpske iz 1960. u kome su sporazumom jezičkih stručnjaka propisana pravila akcentovanja za reči stranog porekla. Uprkos tome, sve je više kritičara kojima ovakvo akcentovanje reči smeta i koji smatraju da naš jezik treba da proizilazi iz onog kojim se izvorno i govori.

Na svu muku, uvedosmo i rodnu ravnopravnost u jeziku, pa više niko ne zna kako da oslovi recimo osobu ženskog pola koja predsedava suđenjem u sudnici. Dok se narod premišlja da li je ona sudnica, sudkinja ili sudinica, srpski jezik je ušao u takvu konfuziju da ga više ni Srbi pravilno ne izgovaraju. Dođosmo do takvog apsurda, da čak i onaj ko „potrefi” pravilno, da recimo imenica vozač sada u ženskom obliku glasi vozačica, ostane zbunjen kad ga dočeka podsmešljiva reakcija sagovornika. Kako je naš narod domišljat, sve češće je umesto imenica ženskog roda u upotrebi izraz koji predstavlja opis zanimanja, žena sudija.

Zbrka nastaje zbog toga što je Matica srpska šestotomni rečnik, koji je izvor književnog jezika, izdala sedamdesetih godina, a jednotomni rečnik 2007. Uzevši u obzir ovoliki priliv reči, kao i praksu u razvijenim zemljama, jasno je da nam je hitno potreban novi izvor koji će pratiti društvene promene i jezičke novine.

Koliko god lingvisti pokušavali da objasne da imenica koja se za obrazovanu ženu gramatički tačno koristila isključivo u muškom rodu, danas konačno zaslužuje svoj ženski rod, fakat je da su žene sa novom jezičkom titulom umesto polne ravnopravnosti, postale izložene opštenarodnoj šegi, a da se njihovo faktičko stanje i odnos društva prema njima u tom smislu nije, ili se veoma sporo menja.

Lingvisti koji unapređuju veštačke jezike kao što su esperanto, ido ili slovio jesu u zavidnoj poziciji da predlažu izmene jer se tim jezicima ne govori, ali kada je reč o živom jeziku lingvistika pre svega treba da nomira ono što već postoji u jeziku, a ne da ispunjava zahteve nekakvog tumačenja aktuelne političke korektnosti i pogleda na odnos među polovima, pre nego što se taj odnos valjano i realno uspostavio.

U našem slučaju ovaj pokušaj da se za svaku imenicu muškog gramatičnog roda koja označava zanimanje, javnu fuknciju ili društveni status izmisli imenica ženskog roda, predstavlja oblik ozbiljnog nasilja nad jezikom, pa ga zbog toga narod i nakon toliko vremena još uvek nije prihvatio.

Status žena bi se svakako u našem društvu morao učiniti boljim, ali da li zaista prvi pravi korak ka tome treba tražiti u veštački nametnutim lingvističkim nazivima za žene koje se bave profesijom koja se u našem jeziku do skora označavala u muškom rodu?

Koliko uvođenje rodno senzitivnog jezika zaista pomaže visokoobrazovanim ženama u Srbiji da se njihove plate izjednače sa platama visokoobrazovnih muškaraca? Da li je suština problema u terminu kojim ih oslovljavamo ili zaista želimo da poboljšamo njihov položaj u našem društvu?

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

7 komentara

 
Sopček Đura, 25 Feb 2015

Da, u potpunosti se slažem sa autorkom ovog teksta! Par godina unazad, slušajući spikere na radiju ili, mnogo ređe, na teLEviziji, u više navrata sam bio u iskušenju da odem u Radio Beograd ili na teLEviziju i zatražim prijem kod odgovornog lica!? Tema bi bila: kriterijumi za izbor spikera!? Iskreno mislim da nisu spikeri krivi za takav NAglasak, već njihovi nadređeni koji dozvoljavaju netalentovanima da javno čitaju vesti ili vode pojedine kontakt emisije... U proteklih nekoliko nedelja, zapisivao sam pogrešno akcentovanje. Evo zbirke bisera: auTOmatski, poSLOdavaca, deMONstranti, meĐUsobno, foTOgrafi, DOkument, arHItekta, eLEmenti, puTOvanje, veROvatno, amBIjent, isTOvremeno, diJAmant, orNAment, tesTAment, foTOgraf, ALEksandar, hoDOčasnik, kaTOlici, teRItorija, JeruSAlima, kuPOvina, iZUzetaka, eKOnomski, ceREmonija, inVESticija, maTUranti, meĐUvremenu, aZIlanti, zeMLJOradnik, deMONstranti, amBAsador, inCIdent, kreMAtorijum, paDObranaca, maLObrojni, aSIstent, laboRAtorija, eNErgent, perGAment, diRIgent, proPAganda, aKAdemski, moREplovaca, roBOvlasnici, oKUpatori, konSUltant...

Odgovori
 
makealieki, 10 Feb 2017

Ne čitaju netalentovani vesti, već, prema akcenatskim pravilima srpskog jezika, nije dozvoljen silazni akcenat na unutrašnjim slogovima. Cela zbrka je i nastala zato što se doslovno poštuju ta pravila.

Odgovori
 
Sanja, 10 Feb 2017

Odličan tekst. Svi primećujemo da se pravila akcentovanja suprotstavljaju živom jeziku. Kako samo uvredljivo zvuči gospođa ministarka, gotovo kao pokondirena tikva. Postavlja se pitanje, kad smo već kod rodne ravnopravnosti, da li se muška babica kaže babac?

Odgovori
 
Dugotvrdoulazni, 10 Feb 2017

Ne, nego dedica!

Odgovori
 
Željko, 10 Feb 2017

Što niste imenovali onoga koji je potpisao zakon o rodnoj ravnopravnosti? Taj i dalje vršlja po političkoj i zakonodavnoj sceni a osuđen je za curkanje alkohola na stadionu iako je lično potpisao i taj zakon

Odgovori
 
Bilic Olga, 10 Feb 2017

Zasto na nasoj TV (makar na nacionalnoj)nemamo svakodnevno emisije o jeziku,kulturi lepom ponasanju itd i to u udarnom terminu?

Odgovori
 
ΜΕΔΙΑΣ, 20 Feb 2017

Ne mogu da pronadju slobodan termin, sve zauzeto dnevnicima, politikom, grand paradom i rijalitima... Nazalost...

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru