Selo Svijažsk - sjajan taktički manevar najsurovijeg ruskog cara

Autor VremeplovLjudi i događajiIstorijaPutovanja

Kada se Ivan IV Vasiljevič Grozni 1547. godine proglasio za cara svih Rusa odlučio je da, između ostalog, stavi tačku na vladavinu potomaka Džingis-kana nad Kazanjskim kanatom, srednjevekovnom državom Tatara. Kanat i Velika moskovska kneževina oštro su se sukobili u prethodnih sto godina.

Veza između njih je bila katanjska strateška lokacija na reci Volgi, blizu mesta gde se u nju uliva najveća pritoka, reka Kama. Dok god je Kazanjski kanat postojao kao pretnja, Rusiji je bilo blokirano kretanje ka Uralu i oblastima iza njega.

Između 1545. i 1550. godine, Ivan Grozni je izveo nekoliko napada na Kazanj, prestonicu kanata, ali nije uspeo da zauzme grad. U povratku sa jednog od neuspešnih pohoda 1550. godine, dok su trupe odmarale na obali Volge blizu ušća reke Svijaž na oko 30 km od Kazanja, Ivan je primetio pošumljeni rt, deo kopna koji je dobro zalazio u vodeni prostor Volge. Odavno je shvatio da mu je potrebna baza bliža Kazanju da bi uspeo da osvoji najvažniji grad Tatarstana. Novookriveni rt mu je delovao kao idealno mesto za utvrđenje sa kojeg bi njegove trupe kretale u napad. Bio je lako dostupan i bilo ga je lako braniti, a položaj na Volgi mu je otvarao mogućnost da kontroliše plovni put do Kazanja, i u budućnosti sam grad Kazanj.

Međutim, dugotrajna izgradnja utvrđenja na mestu koje je bilo vrlo vidljivo i dostupno Tatarima ne bi bio promišljen potez. Zato je tvrđava izgrađena 700 km uzvodno, u gradu Uglič koji takođe leži na Volgi. Tamo su carski inženjeri polako i uz puno strateškog planiranja sagradili utvrđenje i temeljno testirali njegovu snagu u odbrani od napada. Kada su bili zadovoljni dizajnom obeležili su svaki balvan, rastavili kompletno naselje i njegove delove - pustili niz reku.

Već spremne trupe su na ušću reke Svijaž dočekivale rastavljene konstrukcije i brzo ih, poput Lego kockica, na rtu sklapali u tvrđavu. Zahvaljujući obeleženim delovima i prethodno testiranom dizajnu, utvrđenje sa svim zidovima, kulama, kapijama, kućama za stanovništvo, pa čak i crkvom, niklo je za samo četiri nedelje. Tatari su u čudu gledali kako munjevitom brzinom niče novo naselje na Volgi, i kako se teritorija Moskovskog Kremlja nepovratno širi. Novo utvrđenje je, po svemu sudeći, izgledalo veličanstveno. Veliki broj stanovnika iz okolnih naselja je došao da traži od cara dozvolu za useljenje, zaklinjući mu se na odanost.

Car je naselje nazvao Svijažsk. I zaista, baš kako je predvideo, odigralo je veliku ulogu u osvajanju Kazanja. Nakon poraza Tatara, nastavilo je da živi i raste kao prethodnica hrišćanstva i centar ruske kulture i pravoslavlja.

Nad slavni i trijumfalni Svijažsk se početkom XX veka nadvijaju tamni oblaci. Nakon Oktobarske revolucije, boljševici su uništili polovinu crkava u selu. Preostale zgrade i manastiri su pretvoreni u Gulag zatvore i radne logore. Vrhunac stradanja ovog istorijskog sela dogodio se 1957. godine, kada je zbog izgradnje Kjubiševog rezervoara za napajanje hidroelektrane cela oblast oko Svijažska poplavljena. Više od 75% sela je završilo pod vodom. Sačuvan je samo istorijski centar naselja. Svijažsk je od rta postao malo ostrvo, povezano sa kopnom vijugavim putem. Broj stanovnika je sa 2,000 spao na samo 250.

Srećom, 1960. godine Svijažsk je proglašen za spomenik ruske istorije i dodat na listu svetske baštine UNESCO-a što je sprečilo njegovo dalje zanemarivanje i uništenje. Danas je u toku restauracija starih crkava i izgradnja novih kuća. Rusija pokušava da promoviše Svijažsk kao turističku destinaciju, a život u selu se nakon više od pola veka polako vraća u normalu.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Samo se zlo snagom dokazuje, sve ostalo pameću.

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |