Rajkova pećina, lepotica Homolja

Rajkova pećina se smatra za najlepšu pećinu Balkana zbog karakterističnog svetlucavog nakita od belog kalcita. Nalazi se u istočnoj Srbiji, nadomak drevnog rudarskog grada Majdanpeka. Ulazni deo pećine je bio nastanjen u još praistoriji, o čemu svedoče crteži iz tog doba i kameni čekić koji se čuva u arheološkoj zbirci muzeja u Majdanpeku.

Rajkova pećina, lepotica Homolja

Konstantna tempertura je 8 stepeni celzijusa, a vlažnost stopostotna.

U ovom kraju ima još oko 120 ispitanih pećina, ali je samo ova otvorena za posetioce 1975. godine. Rajkova pećina je najduža pećina u Srbiji, sa 2.303m istraženih kanala. Sastoji se od dva horizonta i u oba se razlikuju rečni i suvi horizont. Ono što je posebno izdvaja u odnosu na druge pećine je veoma bučna Rajkova reka, ponornica koji teče duž 1129m rečnog horizonta. Homoljsku lepoticu je otkrio i na njenom istraživanju prvi radio naš poznati geograf Jovan Cvijić, krajem 19. veka a tek sedamdesetih godina prošlog veka su istraživanja nastavili drugi naučnici i mladi istraživači iz Valjeva na čelu sa dr Radenkom Lazarevićem.

Rajkova pećina je vrlo bogata pećinskim nakitom različitih oblika, saćinjenog od snežnobelog kristalnog kalcita, minerala od koga se gradi krečnjak. Najpoznatije su Koncertna i Ježeva dvorana, sa hiljadama kalcitnih "ježevih bodlji" na tavanici. Dalje se prelazi preko bigrenih kada i stiže do nakita romantično nazvanih "Zimska bajka" i "Beli medved", a tu je i "Kristalna šuma", sa "Treperavim jezercetom". Neke od najpoznatijih figura su i "Egipatska boginja", "Puž" i "Panj sa gljivama".

Retko ko nije čuo za legendu da se u njenim odajama nalazi skriveno blago hajdučkog 'arambaše Rajka, koji je presretao i pljačkao turske karavane. Veruje se da se blago nalazi kod dve kamene ruke, koje još nisu pronađene. Ako znamo da stalaktit naraste jedan milimetar za sto godina, onda je ova pećina prava riznica, dragulj medju pećinama i pod zaštitom je države kao prvorazredno nacionalno blago.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Preporučujemo

Poslednji kvizovi

Poslednji postovi

Arhiva članaka

<
2017
>
<
Januar
>
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Poslednji komentari

Misao dana

Što je to s nama i sa životom, u kakve se to konce saplićemo, u što upadamo svojom voljom, u što nevoljom, što od nas zavisi, i što možemo sa sobom. Nisam vješt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke.

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru