Psihopatski MAO-A gen

16 Aug 2015
Autor Tea
411 pregleda

Globalni rast ispoljene agresije ukazao je na potrebu da se sistematski sagledaju faktori koji predstavljaju okidač ovakvog, nedruštvenog ponašanja. Šta je to što u ljudima izaziva oblik ponašanja čiji je cilj isključivo nanošenje štete ili povreda drugom ljudskom biću?

Psihopatski MAO-A gen

Reč agresija potiče od latinskih reči ad (ka) i gradus (korak), što etimološki gledano označava aktivnost koja je usmerena ka određenom cilju, a koja u samom korenu reči nema nikakvo negativno značenje. Novorođenče koje traži dojku je dakle prema primarnom značenju ove reči agresivno, ali je agresivan i kriminalac koji otima tašne gospođama u parku.

Uprkos ovome, ovaj pojam je veoma brzo ušao u svakodnevnu upotrebu kao predznak društveno neprihvatljivog, nasilnog ponašanja, pa se pod terminom agresija danas podrazumeva društveno negativna i nedozvoljena aktivnost koja svoj izražaj mora da pronađe u ekvivalentu zla, a koju je Frojd definisao kao „instinkt smrti”.

Ljudi često agresivnost ispojavalju iz bahatosti u društvu u kojem žive lagodno, a uzrok traže u trivijalnim razlozima, kao što su:

  • Usporen rad računara ili mobilnog telefona
  • Red kod lekara, na šalteru u banci ili čekiranju za avion
  • Predugo čekanje da se javi operater radi nekog obeveštenja
  • Šala na njihov račun
  • Pokvaren lift...

U potrazi za štetnim činiocem koji prouzrokuje ovakav oblik ponašanja, vremenom je otkriveno da neki ljudi poseduju izražajan monoamin oksidaze A (MAO-A) gen koji utiče na agresivno ponašanje. Studija sprovedena na naučnom institutu u Floridi je pokazala da oni koji imaju ovaj, popularno nazvan „ratnički gen“, su skloniji ne samo ulasku u ulične bande, već i izraženom nasilju.

Dalja istraživanja su otkrila da ovaj „psihopatski gen” uspeva da kontroliše prozivodnju proteina koji razgrađujući hemikalije zadužene za slanje signala mozgu mogu kao posledicu da imaju njihovo nagomilavanje, što može da predstavlja uzrok impulsivnog ponašanja.

Samo posedovanje MAO-A gena ne znači da će neko postati psihopata, ali je dokazano da će ove osobe u kontaktu sa drogom ili alkoholom brže ispoljiti nasilničko ponašanje.

Osim urođene nagonske agresivnosti, veoma važan faktor čini sredina u kojoj osoba odrasta, kao i okruženje u kome živi, jer oni koji su ovaj gen stekli rođenjem, nisu istim činom stekli i znanje o tome kako se rukuje oružjem ili nekome svesno nanosi zlo.

Proučavajući mozgove zločinaca, neurolog Džejms Falon (JamesJimFallon) je otkrio da i sam poseduje MAO-A gen, kao i da se snimci njegovog mozga umnogome podudaraju sa snimcima mozgova ubica.

Da bi neko postao psihopata nije dovoljno samo da poseduje ovaj gen, agresija se uči u okruženju posmatranjem. Ljudi koji poseduju MAO-A gen imaju urođenu predodređenost zbog koje mogu, ali ne moraju postati agresivni, zaključuju naučnici.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru