Prete nam nesnosne vrućine

Sudeći po paklenim vrućinama koje se predviđaju u narednim danima, čini se da ni odlazak u prirodne oaze naših gradova tokom predstojećeg vikenda, daleko od asfalta i zidova, neće uspeti da pomogne, ni rashladi one koji beže od predviđenih 35 stepeni.

Klimatske promene u Srbiji nisu izazivale preveliku pažnju sve dok posledice globalnog zagrevanja nisu počele sve više da utiču i na naše podneblje. Kako predviđaju meteorolozi, sve su šanse da ćemo ovog vikenda shvatiti da nisu samo poplave, suše i uragani vremenske nepogode, već da se i vreli talasi itekako mogu uračunati u tu kategoriju.

Smatra se da je u letnjem periodu 2003. u Evropi velika vrućina imala za posledicu smrt više od 45.000 ljudi, u Rusiji 2010. nepodnošljiva vrućina je odnela oko 54.000 duša, a početkom juna ove godine temperatura je u pojedinim delovima Indije dostizala i do 50 stepeni Celzijusa, usled čega je život izgubilo 2.500 ljudi.  

Naučnici predviđaju razne scenarijie o tome kako će se klimatske promene odražavati na našu planetu do kraja 21. veka. Ono što je zajedničko za svako od njih je da se globalno povećanje temperature ne može izbeći. Kako je u poslednje tri decenije znatno povećan broj i intezitet vrelih dana, izvesno je da će on nastaviti da raste, a već danas se vidi da je broj toplih talasa na nekim područjima Zemlje udvostručen. 

Ukoliko su meteorolozi u pravu, pred nama je pakleni vikend. Kako ga preživeti?

Evo šta lekari savetuju:

  • Tokom ovakvih dana je neophodno popiti šest do osam čaša vode dnevno što će pomoći telu da ne dehidrira.  
  • Ukoliko je moguće, ne izlaziti u periodu od 10 do 17h.  
  • Prostor u kome se boravi rashladiti, ali najviše osam do 10 stepeni niže od temperature koja je spolja.
  • Tokom dana u stanu spuštati roletne.
  • Tuširati se što češće mlakom vodom.
  • Ako je izlazak neophodan poneti vodu, nešto slano i slatko za grickanje.
  • Izabrati komotnu, laganu garderobu svetlih boja i širokog kroja u čijem sastavu se obavezno nalazi kačket ili šešir.
  • Konzumirati laganu ishranu bez ledenih napitaka i alkohola.
  • Ne ostavljati decu i kućne ljubimce zaključane u automobilima.

Klimatske promene su učinile da je opadanje snežnog pokrivača u srednjim i visokim geografskim širinama smanjen za 10%, kao i da se debljina leda Arktičkog mora smanjila za 40%. Na Zemlji su sve prisutnije ekstremne poplave, suše, oluje i povećana temperatura koji prete biološkoj raznovrsnosti i ljudskom zdravlju.

Ukoliko nastave ovim tempom, naučnici predviđaju da u 22. veku na polovini Zemaljske kugle ljudi neće moći leti da borave napolju, pa shodno tome predlažu da se što pre uvede sistem upozorenja za one dane kada su vrućine i vlažnost vazduha na opasnom nivou.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Niko se ne diže tako visoko kao onaj koji zna kuda ide.

Stendhal

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |