Pogrešna predviđanja koja su ušla u istoriju

04 May 2015
Autor Mirjana
388 pregleda

Stari Latini su govorili „neka obućar ne sudi dalje od cipela” (ne supra crepidam sutor iudicaret), ali šta se dešava kad ljudi u svojoj profesiji naprave strašne greške u proceni nečijeg kvaliteta?

Ne samo da su propustili priliku da budu zaslužni za otkrivanje velikih talenata, nego će ih istorija muzike, književnosti i politike zauvek pamtiti kroz anegdote koje o sebi pričaju danas velike zvezde ili pisci njihovih biografija.

Pogrešna predviđanja koja su ušla u istoriju

Ma kakvi Bitlsi!

„Ne dopada nam se njihov zvuk, a muzika gitare je na svom zalasku” - izjavili su na Fab Fouru stručnjaci za muzičke talente kompanije Decca Recording 1962. godine.

Već krajem 1963, u Velikoj Britaniji je za Bitlsima zavladala histerija, koja se naredne godine proširila na ceo svet. Najobrađivanija pesma svih vremena, numera Yesterday, objavljena je 1965 i tada je već postalo jasno da za popularnost nije zaslužna samo muzika, nego i izuzetno harizmatične i jake ličnosti Lenona, Makartnija, Harisona i Stara. Publika širom sveta se identifikovala sa njihovom muzikom, ali i političkim stavovima koji su često bili oštri i beskompromisni. Ugled grupe je bio toliki da je britanska kraljica odlikovala Lenona zvanjem „Članova britanske imperije”, koje je on vratio četiri godine kasnije kao izraz neodobravanja zbog učešća Britanije u pojedinim vojnim intervencijama.

Njihova popularnost tokom 10 godina zajedničkog rada je toliko porasla, da su se do danas održale neverovatne legende. I danas postoji veliki broj fanova koji tvrde da je Makartni poginuo 1966, a da ga je zamenio anonimni poštar da bi se sačuvao mit o Bitlsima. Jedna od „stručnijih” legendi je objavljena u knjiži Džona Kolmana, gde autor tvrdi da Bitlsi nisu autori muzike već da je za njih komponovao naučnik, muzikolog Teodor Adorno. Kolman tvrdi da su Bitlsi bili državni projekat, napravljen sa ciljem da se omladini odvuče pažnja od značajnih društvenih tema. Sa koliko god velova misterije bila pokrivena njihova karijera i tajna uspeha, jedno je sigurno, Decca Recording je te 1962. godine napravio veliku, veliku grešku!

Hari Poter je nezanimljiv

„Decu više ne zanimaju veštice i čarobnjaci” - napisao je 1996 predstavnik izdavača koji je odbio knjigu Džoane Roling „Hari Poter i kamen mudrosti”, a ona bila dovoljno pristojna da nikad ne objavi ime izdavačke kuće već samo citat iz pisma.

Danas je Džoana Roling, autorka 7 knjiga iz serijala o Hariju Poteru i dve koje je objavila pod pseudonimom, zahvaljujući malom čarobnjaku postala milijarderka, bogatija od britanske kraljice. Anonimnom izdavaču sigurno nije svejedno kad ispred knjižara vidi horde dece koja sa ushićenjem čekaju nove nastavke Harijevih dogodovština iz Hogvortske škole magije.

Niski, beskorisni Majkl Džordan

„Voleo bih da je Džordan visok 2,15m, ali nije. Šta se tu može? Dobar je u napadu, ali on nikad neće postati dobar odbrambeni igrač” - izjavio je Rod Torn, direktor Čikago Bulsa 1984. godine.

Ipak je te 1984 ušao u tim Bulsa kao poslednji, treći pik. Sa njegovim dolaskom počela je slavna era Čikago Bulsa koji su u to vreme bili jedan od lošijih timova NBA lige. Već u prvoj sezoni bio je najbolji strelac, skakač, asistent i imao najviše ukradenih lopti. Uprkos skepsi Roda Torna, ime Majkla Džordana je danas upisano zlatnim slovima u istoriju svetske košarke, a brojni fanovi su mu dali nadimke poput „leteće visočanstvo”, „leteći Majk” i „er Džordan”.

Zanimljivo je da je pre velikih NBA timova njegov ogroman potencijal prokomentarisao Ranko Žeravica, trener tima Crvene Zvezde, nakon turnira u Solunu gde je Zvezda poražena od Severne Karoline sa 104:105 zahvaljujući Džordanu koji je postigao 32 poena. Žeravica je tada izjavio da je Džordan „košarkaš svemirske klase”. Dve godine nakon Soluna, Džordan se prijavio za NBA draft, a potom ušao u istoriju sporta. Činjenice da umesto poželjnih 2,15m ima „samo” 1,98m sećamo se samo kroz ovu anegdotu.

Elvise, ostani kamiondžija

„Drži se svog stalnog posla. Nikada nećeš uspeti kao pevač” - rekao je 1954. godine muzičar Edi Bond Elvisu Prisliju na audiciji za pevača u klubu Hi Hat.

U to vreme, Elvis je vozio kamion za firmu Crown Electric. Pokušavao je da se probije kao muzičar, pa se raspitivao za bendove koji traže pevače. Poznanik Roni Smit ga je uputio na mladog Edija Bonda, tada već afirmisanog klubskog muzičara koji je tražio pevača. Međutim, sa audicije je neslavno ispraćen.

Samo nekoliko meseci kasnije, Elvis za Sun Records objavljuje „That's All Right (Mama)“, koji postaje hit u Memfisu. Tada ga Bond poziva da im se pridruži, ali ga Elvis kulturno odbija. Ostalo je istorija; dvadeset godina rada, 97 ploča i mesto u vrhovima top-lista čak 996 nedelja.

Telefon nema budućnost

„Ovaj ’telefon’ ima previše nedostataka da bi se mogao smatrati ozbiljnim sredstvom komunikacije. Sprava je suštinski beznačajna za nas” - stoji u internom saopštenju kompanije Western Union iz 1876. godine.

Iste godine, ser Vilijam Pris, glavni inženjer britanske poštanske službe je dao još zanimljiviju izjavu: „Telefoni su možda potrebni Amerikancima, nama nisu. Mi imamo dovoljno kurira”. Danas je jasno da ne postoji taj broj kurira koji bi zamenio rad tradicionalnih, bežičnih, mobilnih i satelitskih telefona, a skeptične izjave o budućnosti ovog bez sumnje velikog pronalaska sada samo svedoče o nedostatku vizije nekadašnjih društvenih lidera.

Regan ne može ni da glumi predsednika

„On ne liči na predsednika” - su reči sa kojima je američka kompanija za proizvodnju i distribuciju filmova United Artists odbila glumca Ronalda Regana za ulogu u političkoj drami Najbolji čovek (The Best Man) 1963. godine.

Ne samo da je ličio, nego je i postao 40. predsednik SAD-a, sa dva mandata (1981-1989). Ostao je zapamćen kao odlučan i sposoban državnik koji je okončao hladni rat u korist svog bloka i ponovo oživeo konzervatizam u svetskoj politici krajem XX veka, ali i kao krivac za urušavanje ekonomskog sistema SAD-a čije se posledice još uvek osećaju. U svakom slučaju, jedno od najznačajnijih imena američke politike XX veka.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru