Palata parlamenta u Bukureštu

Autor VremeplovLjudi i događajiIstorijaPutovanja

Jedan od najskupljih i najekstravagantnijih građevinskih poduhvata u XX veku desio se u rumunskom glavnom gradu Bukureštu. Kao centralni dragulj megalomanske graditeljske ambicije rumunskog diktatora Nikolaja Čaušeskua, u starom, istorijskom delu grada nikla je Palata parlamenta, i danas među Rumunima više poznata po svom originalnom nazivu Kuća naroda (Casa Poporului).

Njena gradnja je tokom pet godina gutala trećinu rumunskog budžeta, a sav besmisao ovakve građevine u državi gde je narod živeo u siromaštvu nagovestili su već pripremni radovi. Želeći da je učini što vidljivijom, Čaušesku je na mestu izgradnje podigao brdo i zbrisao brojna kulturna dobra.

Palata parlamenta je druga najveća administrativna zgrada na svetu, odmah posle Pentagona. Zanimljivo je da je Čaušesku ideju za gradnju dobio nakon posete severno-korejskom vođi, Kimu II Sungu, 1972. godine. Očaran Pjongjangom koji je izgradio njegov domaćin, odlučio da je u rumunskoj prestonici napravi zgradu u kojoj će biti smešteni svi državni administrativni organi, ali i koja će biti budući dom porodice Čaušesku. Nakon velikog zemljotresa 1977. godine ukazala mu se prilika da potpuno obnovi grad u skladu sa svojim vizijama.

Da bi teren prilagodio svojim planovima, Čaušesku je naredio rušenje preko dvadeset crkava i hramova, brojne fabrike i bolnice, i na stotine kuća. Preko 40,000 stanovnika je prisilno raseljeno. Izgradnja je počela 1984. godine. U zavisnosti od faze gradnje, između 20,000-100,000 radnika je radilo u 24-časovnim smenama sedam dana nedeljno. Da bi obezbedio finansije Čaušesku je uzeo ogromne strane kredite, a njihovu isplatu je pokrivao izvozom kompletne poljoprivredne i industrijske proizvodnje. Narod je gladovao, a životni standard u Rumuniji je pao ispod svakog minimuma. Procenjuje se da je oko 3,000 ljudi umrlo od gladi dok je nicala građevina vredna preko 4 milijarde $. Kada je zgrada stavljena u upotrebu grejanje i struja su koštali su oko 6 miliona $ godišnje, koliko i održavanje celog grada srednje veličine. U eksploataciji mermera koji je utrošen za gradnju dve planine su sravnjene sa zemljom.

Za glavnog arhitektu projekta imenovana je tada 28-godišnja Anka Petresku. Devet arhitekata je stalno bilo u njenom timu koji je angažovao i preko 700 konsultanata. Zgrada čiji se dizajn zasniva na nekoliko klasičnih stilova gradnje duga je 240, a široka 270 metara. Pored 12 vidljivih spratova, pod zemljom se nalazi još 8 nivoa. Na poslednjem je bilo smešteno atomsko sklonište za porodicu Čaušesku u slučaju nuklearnog rata.

Unutar palate se nalazi 1,100 soba, sa ukupnom površinom od 365,000 m2. Za podove i dekoraciju zidova hrastovom lamperijom utrošeno je 900,000 m3 drveta, 1,000,000 m3 mermera i 200,000 m2 vunenih tepiha. Za 480 lustera utrošeno je 3,500 tona kristala. Samo luster u Sali republika težak je 5 tona. Mozaici koji krase mnoge prostorije dekorisani su listićima zlata. Neke od zavesa su bile teške i po dve tone, pa su morale biti tkane ručno na licu mesta. Mnoge od njih su protkane zlatom i srebrom.

Iako bračni par Čaušesku nikada nije uspeo da se useli u palatu, zaostavština njihovih ideja je još uvek vidljiva. Balska sala je građena sa posebnom akustikom, po specijalnim instrukcijama koje su zahtevale da se aplauz jednog čoveka čuje kao aplauz desetorice. U istoj sali, na ključnim mestima su postavljene stepenice koje na prvi pogled nemaju funkciju. Zapravo, one su bile deo posebnih zahteva Nikolaja Čaušeskua, napravljene da bi se vizuelno prikrila visinska razlika između supružnika, jer je Elena bila nešto viša od njega.

Do decembra 1989. godine, kada je izbila revolucija u kojoj je svrgnut i pogubljen bračni par Čaušesku, bilo je završeno oko dve trećine radova. Palata je potpuno završena 1994. godine i sada su u njoj smešteni Senat, Dom poslanika i Muzej savremene umetnosti koji zauzima prvi sprat. Preko 70% palate je još uvek prazno, a stalna ulaganja u njeno održavanje i modernizaciju su i dalje kamen oko vrata rumunske ekonomije.

Jedina osoba koja se ikada obratila narodu sa balkona Palate parlamenta bio je pop-zvezda Majkl Džekson na koncertu 1990. godine. Da zaokruži priču o apsurdu spomenika megalomaniji svrgnutog rumunskog diktatora, okupljenoj masi se obratio rečima: Pozdrav, Budimpešto!

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 30.04.2016.
Megalomanija je, izgleda, simptom najvećeg broja diktatora na našoj maloj Planeti!? Taj običaj je naročito izražen u siromašnim društvima, gde su građani u najvećoj meri to osetili. I za vreme Titove ere, mnogi političari i generali u SFRJ, gradili su rezidencije, navodno za svog vođu a u stvari su oni bahanalisali, gradeći to za sebe i svoje podređene! Mnoge od tih objekata Tito nikada nije ni video...I danas imamo spomenike koji su nerazumni, pre svega sa aspekta ekonomske (ne)opravdanosti. Koliki su troškovi održavanja, možemo samo da zamislimo, jer to plaćaju svigrađani Srbije! Npr. vladičanski dvorovi, koji su bogato opremljene i ukrašene palate u kojima uživa nekolicina odabranih. Dobijaju značajnu sumu novca poreskih obveznika iz budžeta a pri tom crkva ne plaća ni jedan jedini dinar poreza!? Za to vreme, škole, bolnice i domovi zdravlja, širom naše kuće Srbije su u očajnom stanju, što očito dovoljno govori o našoj opštoj kulturi, svesti i odgovornosti!?
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Da li primećujete da ima struje? Ne primećujete. A čim je nema, vi primetite, je l' tako? Čudni smo mi. Lakše nam je da primetimo ono čega nema, nego ono čega ima.

Duško Radović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |