Vlada Divljan, dečak koji je imao stav i smelost da ga iskaže

10 Jun 2017
Autor Tea
8306 pregleda

Bum poput onoga koji je na svetskoj muzičkoj sceni rokenrola sedamdesetih godina prošlog veka učinio Dejvid Bouvi, u šmekersko gospodstvenom, a opet jedinstvenom i prepoznatljivom maniru, jedan buntovni dečak je uspeo da učini kod nas. Nepokolebljivim scenskim nastupima otvorio je put sasvim drugačijoj generaciji pesnika, kompozitora i emigranata, jasno stavljajući do znanja da u umetničkom izražaju na našoj muzičkoj sceni više ništa neće biti onako kako je bilo - Vlada Divljan.

Vlada Divljan, dečak koji je imao stav i smelost da ga iskaže

Nakon njegove pojave na našoj muzičkoj sceni je veoma brzo postalo jasno da više ništa nije jasno, da ne postoji utabani put koji otvara vrata muzičke slave, već da ako imaš smelosti i u sebi dovoljno kreativnosti, postoji milion načina kojima možeš da se predstaviš javnosti.

Na revolucionaran način Vlado Divljan je hrabro otvorio jedan novi put eksploziji kreativnosti u kojoj je dozvoljeno igrati se sa sopstvenim imidžom, pojavom i seksualnošću. Od buntovnog adolescenta, veoma brzo se vinuo u pop zvezde čijem šarmu nije mogla da odoli publika širom bivše Jugoslavije. Kulturni mladić koji ima svoj stav i ne plaši se da ga iskaže, veoma se dopadao devojkama od Beograda, preko Zagreba, do Ljubljane, a mladićima na ovom prostoru je imponovala njegova neobuzdana energija koja je bez foliranja i suvoparnih floskula o pop kulturi dozvoljavala pravo na slobodnu ljubav i sopstveno mišljenje.

Retko te viđam sa devojkama, a viđam te svaki dan.
Oko tebe su dečaci. Fini su, al ipak znaj da glasine se brzo šire, a kad puknu tu je kraj.

Rođen 10. maja 1958. već krajem sedamdesetih je postao član džez rok grupe Merlin i Zvuk ulice, a potom postao frontmen benda Dečaci, koji je ubrzo preimenovan u Idole, pop rok grupu koja danas slovi kao najpoznatiji predstavnik jugoslovenskog Novog talasa.

Prvobitnu grupu Dečaka činili su drugari iz osnovne škole: Vlada Divljan (gitara i vokal), Zdenko Kolar (bas gitara), Boža Jovanović (bubnjevi) i Srđan Šaper (sintisajzer, udaraljke i vokal).

Ideja za promenu imena nastala je 1979. kada je Omladinski časopis objavio fotografije Dečaka praćene duhovitim komentarima poput onog koji se odnosio na 8. mart: „Dečaci emancipuju žene“, a potom u istom duhu Beograd osvanuo ispisan grafitima: „Dečaci ne plaču“ i „Margita je dečak“.

Dečaci su 1. marta 1980. zvanično postali Idoli, a na vidiku je bila muzička revolucija koja je krunisana prvim samostalnim koncertom u bašti SKC-a održanim 25. juna 1981. u Beogradu. Hitovi su se nizali, a Idoli postali omiljeni bend generacije mladih koji su uz Devojko mala, Dok dobuje kiša, Ona to zna, Kenozoik, Rusija, Retko te viđam sa devojkama... u to vreme stasavali širom Jugoslavije.

Bez dlake na jeziku, jedno veče je u šali posmatrajući sa prijateljima devojke na moru uzeo gitaru i otpevao spontano početak pesme Malena, koju bi verovatno istog trenutka zaboravio da svi oko njega nisu oduševljeno skočili. Tada je uz nežnu muziku za ples nastao još jedan veliki hit posvećen svim devojkama, a kojim je hrabro potpuno ogolio dečačko razmišljanje.

U onome što je imao da kaže Vlada Divljan je bio nezaustavljiv. Dok su njegove pesme prvi put javno govorile o slobodnoj ljubavi, na političkoj sceni nije shvaćen kao neko ko bi predstavljao problem. Nevolja je počela onda kada je iskazao i svoje socijalno-političčko mišljenje pesmom Maljčiki, u kojoj se našalio sa sistemom u Rusiji, nakon čega je Sovjetska ambasada hitno reagovala, a naša vlast pesmu uz koju se svi i danas radujemo, zabranila.

Nakon razlaza Idola 1985. nastavio je bogatu samostalnu karijeru u kojoj je pored pop - rok pesama (Neposlušna građanka, Patuljci, Noćas tražim, Radostan dan), svoje muzičko nadahnuće iskazao i u filmskoj muzici (Crni bombarder, Tri palme za dve bitange i ribicu, Beogradski davitelj, Čekaj me ja sigurno neću doći...).

Poseban deo njegovog životnog stvaralaštva predstavlja i muzika koju je u saradnji sa Srđanom Gojkovićem Giletom komponovao ili obradio za decu. Kako su dečijem stvaralaštvu pristupili krajnje ozbiljno, Ršumova pesma Spavajmo, sanjajmo se svrstava u red najlepših balada nastalih kod nas krajem osamdesetih godina, a na ovom albumu su se našle i pesme koje su snimili za seriju Fore i fazoni.

Albumi Rokenrol bukvar i Rokenrol za decu su za potrebe istoimene predstave nastali 1990. kada su na predlog Ljubivoja Ršumovića, obradili poznate kompozicije iz serije albuma Deco pevajte sa nama. Preodenuvši radikalno u rokenrol ruho dečije pesme među kojima su: Miš je dobio grip, Išli smo u Afriku, Telefonijada i Ivin voz, Vlada i Gile su učinili da one steknu daleko veću popularnost, a tom prilikom iskomponovana naslovna numera jednako je oduševila kako mališane, tako i njihove roditelje. Pod nazivom Mala škola rokenrola, ova predstava je u režiji Jagoša Markovića 10. marta 2017. ponovo postavljena u Malom pozorištu „Duško Radović”.

Vlada Divljan je od 1991. do 1997. godine živeo u Australiji. Tokom kratke posete krajem 1995. i početkom 1996. je sa Šandorovom, Kolarom, Giletom, Markom Milivojevićem i Borisom Bunjcem, osnovao Old stars bend koji je održao dva koncerta čiji snimak je zabeležen na albumu Odbrana i zaštita.

Poslednje godine života proveo je u Beču gde je i preminuo 5. marta 2015. ne dočekavši dugometražni dokumentarni film čija se premijera očekuje u septembru 2017.

Film Nebeska tema koji po svojoj formi predstavlja urbano emotivnu romatičnu priču o Vladi Divljanu, a koji poput glavnog junaka predstavlja istovremeno i dokument i bajku, iz finansijskih razloga tek sada ulazi u završnu fazu.

Prema rečima scenariste i reditelja Mladena Matičevića to će biti filmska posveta heroju njegove mladosti i simbolu Beograda, ali i priča o jednom vremenu, generaciji, kreativnosti i jednoj karijeri koja je veselila i uzbuđivala, ali i znala da razneži publiku.

U filmu učestvuju: Darko Rundek, Momčilo Bajagić Bajaga, Svetozar Cvetković, Zdenko Kolar, Aleksandar Šandorov, Mladen Juričić Max, Srđan Gojković Gile, Srđan Šaper, Goranka Matić, Momčilo Moma Rajin, supruga Dina Divljan, sa sinovima Stevanom i Pavlom Divljan i mnogi drugi.

Nadamo se da će potrebna sredstva uskoro biti obezbeđena i da će, na radost publike, ovaj film ubrzo doživeti premijerno prikazivanje.

Foto: Nemanja Đorđević

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru