NeoGeo - neobična geografija Zorana Nikolića

17 Dec 2016
676 pregleda

Većina ljudi smatra da su državne granice jasna stvar - to su linije koje razdvajaju države. Sve što je sa jedne strane linije, pripada jednoj državi; ono što se nalazi sa druge strane te linije, pripada drugoj državi. Najčešće to jeste tako, ali postoje i neki neobični izuzeci od tog nepisanog pravila. Takvi izuzeci su glavni „likovi” u knjizi NeoGeo - Neobična geografija, autora Zorana Nikolića, koju je objavila izdavačka kuća Prometej iz Novog Sada.

NeoGeo - neobična geografija Zorana Nikolića

Jedan od pomenutih izuzetaka nalazi se u Srbiji, u blizini Priboja i tromeđe Srbije, BiH i Crne Gore. U pitanju je selo Međurečje, koje pripada Bosni (konkretno opštini Rudo iz Republike Srpske), ali koje je kompletno okruženo teritorijom Srbije! To znači da bi stanovnik Međurečja, ako bi poželeo da ode do svog opštinskog centra u Rudu, morao da bar dva puta pređe granicu Srbije i BiH. Kako je najveći deo infrastrukture na tom području građen za vreme Jugoslavije, sada dolazimo do nekoliko neobičnih situacija: osnovna škola u bosanskom Međurečju pripada Srbiji i radi po propisima Srbije; stanovnici Međurečja porez plaćaju opštini Rudo, dok dugovanja za struju, vodu i ostale komunalije izmiruju u Priboju. Uz samo Međurečje, ali sa druge strane granice, nalazi se pribojsko selo Sastavci, čija se zgrada mesne zajednice nalazi u Međurečju, dakle u drugoj državi!

Slična situacija je i na jugu Holandije, gde se nalazi grad Barle, čiji jedan deo pripada Belgiji, iako sa njom nema kopnenu vezu! U ovom slučaju, granice ovih dveju kraljevina su jasno označene po ulicama, parkovima pa čak i kućama. Kojoj državi će vlasnik plaćati porez za kuću određuje se prema tome gde se nalaze ulazna vrata. Tokom istorije i povremenih promena visine poreza, nije bilo neobično da vlasnik zatvori ulazna vrata u zemlji sa višim porezom, a da nova otvori u onoj gde su ove obaveze bile niže. Zanimljivo je da je belgijski deo Barlea tokom prvog svetskog rata bio jedini deo Belgije koji nije okupirala Nemačka, s obzirom da je tada Holandija bila neutralna.

Kada dve države ne mogu da se dogovore kome će pripasti neka teritorija, jedno od mogućih rešenja je rat. U manje uobičajenom slučaju, te dve države mogu da odluče da zajednički vladaju spornom teritorijom. Jedan od takvih primera je Ostrvo fazana, koje se nalazi na reci Bidasoa, koja predstavlja granicu Francuske i Španije. Prema mirovnom sporazumu ovih dveju država iz druge polovine XVII veka, Ostrvo fazana pola godine pripada Francuskoj, pola godine Španiji, tako da je u proteklih približno 350 godina promenilo „državljanstvo” gotovo 700 puta!

Osim navedenih neobičnosti, knjiga NeoGeo - Neobična geografija obrađuje i brojne druge manje uobičajene geografske specifičnosti: kako je jedna pruga razlog za postojanje nekoliko nemačkih enklava; zašto je grobnica dede osnivača jedne moćne svetske imperije jedina enklava koja se već nekoliko puta selila; zašto postoje neke oblasti na našoj planeti koje (skoro) niko ne želi; zašto je jedna od velikih svetskih sila rešila da jednom svom ostrvu da neku neobičnu vrstu nezavisnosti, iako stanovnici tog ostrva ne žele nikakav kontakt sa ovom silom; kako je jedan demokratski izabrani predsednik neke republike istovremeno i vladar jedne ustavne monarhije; zašto se u jednom gradu Nova godina proslavlja dva puta u roku od sat vremena i koje su to države rešile da imaju više glavnih gradova.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

2 komentara

 
Sopček Đura, 11 Mar 2017

Sve pohvale i jedno veliko HVALA g.Nikoliću koji je došao na ideju da napiše ovako interesantnu, zanimljivu i poučnu knjigu! Koliko sutra, ukoliko je pronađem, postaće deo mog kućnog blaga...

Odgovori
 
Zoran Nikolić, 23 Mar 2017

Dragi Đuro, izuzetno mi je drago da smatrate da je moja knjiga zanimljiva! Ukoliko je niste do sada našli, možete da je poručite putem linkova na mom sajtu (adresa sajta se nalazi u uvodu ovog teksta).

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru