Istinita priča o dečaku vuku

Autor AktuelnostiScenaFilmKulturaUmetnost

Svetao primer debitantskog filma Vuka Ršumovića „Ničije dete“, posebnom estetikom, dirljivom pričom o dečaku koji je verovao da je vuk i snažnom poetskom fotografijom, uspeo je da na svetskim festivalima od Venecije do FESTA bude propraćen burnim aplauzom publike i osvoji 15 nagrada.

Inspirisan istinitim događajem o dečaku koga su krajem osamdesetih godina prošlog veka pronašli duboko u šumi na tromeđi Bosne, Srbije i Crne Gore, Ršumović je napisao i izrežirao filmsku priču koja govori o pripadnosti, imenu i sudbini dečaka koji je otrgnut od života sa vukovima u divljini. Kako se radnja filma dešava usled raspada Jugoslavije, ovaj film postavlja ozbiljno pitanje: kome pripada pravo da odredi da dete bude smešteno u dom za nezbrinutu decu u Beogradu, kao i ko je taj koji može da mu nasumično dodeli muslimansko ime Haris Pućurica, koje će u godinama koje predstoje značajno uticati na njegov nacionalni identitet i tužnu budućnost?

Kada je ovo ničije dete konačno našlo stratelja koji veruje u njega, ratom zahvaćene bosanske vlasti zahtevaju da se Haris vrati nazad u Bosnu, u kojoj on po povratku nema gde da ode, pa lutajući besciljno nailazi na grupu vojnika koja mu daje pušku i odvodi sa sobom u rat. Suočen sa svim grozotama koje je taj odlazak doneo, to divlje dete koje je uspelo da postane čovek, donosi svoju prvu samostalnu odluku u životu: napustiće to nepotrebno ljudsko ludilo i vratiti se u planinu među vukove, gde izgleda jedino pripada.    

Kako je odrastao sa vukovima i verovao da je i sam vuk, njegova divlja priroda smeštena u civilizaciju se u novonastalim okolnostima ne snalazi lako. Ipak, ovaj dečak „je uspeo da od životinje postane čovek u trenutku kada se svet oko njega kreće u suprotnom smeru“, navedeno je u obrazloženju žirija festivala GoEast u Vizbadenu na kome je nedavno osvojio još jednu Nagradu za najbolji film.  

Značajan kvalitet filmu daje scenarističko rediteljski pristup Ršumovića, koji ljudskoj drami sa političkom konotacijom nije dodao senzacionalizam, već je priču vodio vešto postavljajući pitanje pripadnosti imenu koje nosimo, što predstavlja temu koja nam je svima bliska.   

Izuzetno tešku ulogu dečaka koji je verovao da je vuk, zadivljujuće prirodno igra Denis Murić, učenik trećeg razreda Gimnazije u Kosovskoj Mitrovici. Za ulogu se nije spremao, pošto je na kasting za film otišao samo da bi bodrio druga koji se prijavio, a onda su pozvali i dečake iz publike da urade glumačke zadatke i pokažu koliko su kreativni. Talenat ovog dečaka publika je nagradila vatrenim aplauzom na svih 27. svetskih festivala na kojima je film prikazan, a dobitnik je i: Specijalne nagrade za zaštitu dece u Abu Dabiju na filmskom festivalu (Child Protection Special Mention Award), kao i Nagrade za najboljeg domaćeg glumca na ovogodišnjem FEST-u.

Murić, kome je ovo iskustvo, donelo još jednu sjajnu ulogu na filmu (izvrstan je i u filmu „Enklava”), danas mašta o tome da postane profesionalan glumac i upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.

 

Realizovan u produkciji Miroslava Mogorovića iz kuće Art & Popcorn iz Beograda, film „Ničije dete“ je dobitnik 15 nagrada, počevši od svetske premijere na 71. Veneciji gde je osvojio nagradu publike, preko učešća na 43. FEST-u gde je stekao status „Pobednika” kao najbolji film domaćeg takmičarskog programa, FIPRESCI za najbolji film, FEDORA za najbolji scenario, Palm Springs - Nagrada Novi glasovi - nove vizije, Kastelinarija - Nagrada za kvalitet života, Taragona - Nagrada publike, MEDEF - Najbolji film, pa do nedavno završenog festivala GoEast u Vizbadenu na kome je ponovo osvojio Nagradu za najbolji film.

Ogroman doprinos ovim nagradama je dala izuzetno poetska fotografija Damjana Radovanovića, kome je ovo takođe debitantski film i naravno vrsna glumačka podela. Pored Murića, u filmu igraju deca Pavle Čemerikić i Isidora Janković, kojima snažnu podršku daju glumci: Miloš Timotijević, Tihomir Stanić, Borka Tomović, Goran Šušljik, Zinaida Dedakin, Branka Šelić, Mihailo Laptošević, Draginja Voganjac, Marija Opsenica, Ljuba Todorović i Bora Nenić.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Smatrao sam dužnošću i srećom da sebe i druge čuvam od grijeha. I sebe, uzalud je kriti. Grješne misli su kao vjetar, tko će ih zaustaviti? I ne mislim da je to veliko zlo. U čemu je pobožnost, ako nema iskušenja koja se savladavaju?

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |