Na nekoj društvenoj mreži ste, i imate prijatelje. Uz njih imate i svakodnevni transfer blama, trenutke kad poželite da sevnu munje i udare gromovi i neko vreme vas poštede nedotupavih statusa, rezultata nasušne potrebe da se u svakom trenutku svetu objavi svoje stanje i mišljenje.
Nekad ponestane ideja pa se posegne za rečima velikih ljudi, koji su tako dobro uspevali da izraze ono što smrtnicima ne polazi za rukom.
Misli čileanskog nobelovca i revolucionara Pabla Nerude, čoveka koji je svoja dela pisao u izbeglištvu, progonjen i ugnjetavan od strane represivnog režima, savršeno prikazuju svu duševnu teskobu ispod slike žulja na peti koji je svojoj ponosnoj vlasnici napravila skupa a gruba Louboutin cipela: „Ne jadikuj mnogo nad sitnim bolovima, jer bi sudbina mogla početi da te leči krupnim.“
Kad koleginica koja je za vreme bolovanja skoknula sa ljubavnikom na more postane predmet kuloarskih razgovora u firmi, na njenom profilu će bez sumnje osvanuti neizostavna mantra koja se pripisuje Dušku Radoviću: „Demantovati trač je kao kad sa vrha Beograđanke prospeš džak perja, pa onda trčiš da ga sakupljaš“. I molim lepo, usta plebsa su time zapušena.
Sa ekspanzijom alatki za obradu multimedijalnih sadržaja, javila se i nova kategorija umetnika koji na YouTube postavljaju svoje video klipove gde uz muziku antologijskih hitova ide slide show prešećerenih nebuloza nad kojim autor muzike nema nikakvu kontrolu, a koje njegovo delo indirektno izvrću ruglu. Slično je i sa stihovima koji završavaju na fotografijama sumnjive umetničke vrednosti. Nije verovatno da je Bukowski imao ovu sliku u glavi kad je pisao tešku i bolnu Odu izuzetnoj dami.
Da li svet, zaista, još jednom u kontekstu svakodnevnh banalnosti treba da čita o:
- Đinđićevoj žabi i sarmi
- Andrićevoj budali i fukari
- Radovićevom Beogradu
- Balaševićevim Veselim Sviračima Tužnih Očiju
- Selimovićevim sećanjima
- Kaporovom „Bermudskom trouglu“
- Pismu sinu doktora Mantegazzea
- Kiplingovom „Ako možeš“
- i Mikinim Ciganima
ili smo shvatili da je neumereno kopiranje tuđih misli van smisla i koncepta primitivno i daje sliku ograničenosti našeg obrazovanja, zbog kojeg ne umemo da prerastemo opšta mesta i pronađemo inspiraciju u nečemu što već nije preko svake mere eksploatisano?
Aleksandar, 17 Mar 2013
Članak mi se,naravno, sviđa s tim da nam se mišljenja pomalo razlikuju. Mislim da ja bolje da ljudi citiraju Andrića, Radovića, Selimovića pa makar u tome ponekad i pretjerali, nego npr. Bobana Bajkovića ( golmana CZ), Acu Lukasa ili neku "starletu". Dalje, iako ti se ponekad učini da je nešto preeksploatisano ili čak banalizovano, postoji realna vjerovatnoća da neko ipak tad prvi put čuje za neku misao. I ja, priznajem, prvi put u ovom članku vidim ovo pismo doktora Mantegazzea. Proguglam i pročitam ga. Možda kad ti 1001. put naletiš na Andrićevo o budalama i fukarama neki klinjo od 18 god. to prvi put čita.
Odgovori