Studija pokazuje da svaka od sedam mišićnih grupa lica koje učestvuju u stvaranju ljutitog izraza čini da čovek izgleda fizički jači. Međutim, naučnici se dugo nisu slagali oko toga da li se ova reakcija uči tokom života, ili je rezultat evolucije. Teorije iz oblasti evolutivne psihologije je teško testirati, a rasprave se svode na ulogu gena, učenje, socijalizaciju i kulturu. Nova istraživanja u ovom polju sugerišu da je izražavanje besa mimikom ipak urođeno, a da danas kada su fizički sukobi znatno ređi predstavlja sredstvo kojim se podstiče efikasnije pregovaranje i postizanje kompromisa.

Dr Aaron Sell, profesor na Fakultetu za kriminologiju na Univerzitetu Griffith u Australiji je tokom istraživanja zapazio da čak i slepa deca izražavaju bes i ljutnju sa istim izrazom lica kao i svi ostali, mada to nikada nisu videla na licima drugih, niti imali mogućnost da nauče na bilo koji način nakon rođenja. Između ostalih argumenata koje je ponudio kao podršku teoriji da je izraz ljutnje genetski uslovljen, ovaj je svakako najočigledniji i najprihvatljiviji.

Fenomen jednoobraznog izražavanja besa je zapažen i kod životinja, koje imaju sličan način prikazivanja besa i agresije. Na primer, babuni rivalima pokazuju svoje očnjake, što šalje poruku „imam duge kljove, veliku ti štetu mogu naneti“ i samim tim potencijalno okončavaju konflikt, jer se protivnik često zaplaši i odustane. Međutim, ljudi ne ujedaju jedni druge, ili kako Sell kaže „ne bore se svojim licima“, pa ostaje enigma zašto je određeni izraz lica evoluirao u standardnu ekspresiju besa.

Studija koju su sproveli Dr Sell i njegov tim pokazuje da ljutit izraz lica može naglasiti snagu osobe, koja posmatraču deluje kao moćna, zastrašujuća i sposobna da nanese povrede. U istraživanju su koristili kompjuterski generisane slike ljudskog lica, unoseći izmene poput spuštanja čela, podizanja jagodica, širenja nozdrva, isturanja brade unapred. Nakon toga je 141 učesnik studije ocenjivao izraze lica i zaključeno je da svaka od ovih karakteristika pojedinačno, čak i kada ostale izostanu, izaziva utisak da lice izgleda fizički jače.

Jedan od naučnika koji su učestvovali u ovoj studiji, profesor Dr John Tooby iz Centra za evolutivnu psihologiju Univerziteta California u Santa Barbari je zaključio:

„Ljutnja je izazvana odbijanjem da se prihvati određena situacija, i lice se nesvesno deformiše tako da šalje poruku drugoj strani da će cena za njegovo postupanje biti visoka - ukoliko situaciju ne učini prihvatljivijom.“

izvor: Evolution and Human Behavior