Čuveni Marfijev zakon, Ako išta može da pođe naopako, poći će ("If anything can go wrong, it will") je popularni stav koji objašnjava kosmičku predodređenost izvesnosti baksuzne pojave u nekoj radnji. Drugim rečima, bez obzira šta vi učinili povodom nečega, budite sigurni da nikada neće biti onako kako vi zamišljate. Zakon je dobio ime po Edvardu Marfiju, kapetanu američke vojske koji je ispitivao mogućnosti ljudskog tela prilikom naglog usporavanja pri rušenju aviona (projekat MX981), u vazduhoplovnoj bazi Edvards.

Legenda kaže da su jednog dana merači na kaiševima kojima je vezano telo za stolicu pokazali nultu vrednost prilikom eksperimenta. Pošto je to bilo nemoguće, izvršena je detaljna provera celog sistema, počev od stolice, preko merača do instrument table i ubrzo je bilo otkriveno da su svi davači rezultata okrenuti naopako. Marfi je u tom trenutku pogledao u svog pomoćnika i uzviknuo - Ako ovaj momak može išta da pokvari, pokvariće! Ova izjava, koja je naterala na smeh celu ekipu, uskoro se izmenila u aksiom koji je važio tokom svih daljih ispitivanja. Kapetan Džon Stamp koji je učestvovao u eksperimentu, izjavio je da su zahvaljujući toj izjavi u daljem radu sprečene mnoge nezgode i greške. Uskoro je ovaj zakon postao toliko popularan da je našao svoju primenu u svim granama nauke, pa i u običnom životu.

Praktična dokazanost valjanosti ovog zakona prisutna je svakodnevno u svim oblicima. Napomenimo samo neke:

Hemija:

U bilo kom skupu podataka, onaj podatak koji je najispravniji i ne treba ga proveravati, pogrešan je podatak.

Programiranje:

Napravi program koji će i budala moći da koristi, pa će samo budale i hteti da ga koriste.

Radionica bilo koje namene:

Posle skidanja poslednjeg od 16 šrafova na poklopcu, ustanovićeš da si skinuo pogrešni poklopac. Kad vratiš poklopac na mesto, videćeš da imaš viška šrafova.

Kancelarija:

Papir koji tražiš uvek je poslednji na dnu poslednje fijoke.

Ljudska svakodnevnica:

Autobus koji čekaš, doći će tek kada zapališ cigaretu.

Verovatnoća da nešto krene naopako srazmerno je proporcionalna šteti koja tako nastane (hleb će namazanom stranom pasti češće na persijski tepih, nego na betonski pod)

Marfijev Paradoks:

Ako je nešto moglo da krene naopako, a nije, šteta zbog toga će biti veća nego da je krenulo naopako.

Paralelni zakon američkom Marfiju je Sodov zakon u Britaniji, mada nije toliko poznat i popularan. On je sličan Marfijevim zakona, ali sa nekim malim razlikama. Osnovno pravilo Sodovog zakona je Loša sreća će biti prilagođena pojedincu. Najpoznatiji primeri ovog zakona su o Ludvigu van Betovenu (postati gluv je nesreća, ali da se to desi Betovenu koji je bio izuzetan kompozitor je nesreća više) i o Adolfu Kursu III, koji je bio alergičan na pivo, a nasledio je najveću fabriku piva u Engleskoj. Primer iz svakodnevnice omiljen kod Britanaca je - preseli se u drugi grad, i zaljubićeš se u devojku iz tvog grada.

Neki kažu da Marfijev zakon živi samo zato jer se njime ljudi unapred ograđuju od mogućeg neuspeha, pravdajući sebe. Možda je to i tako, ali činjenica je da neki izuzeci potvrđuju njegova pravila. Ili kako bi Marfi rekao Izuzetak ne potvrđuje pravilo, već pravilo potvrđuje izuzetak.