Vukovu diplomu od uvođenja do danas prate kontroverzni stavovi o tome da li ona zaista odražava stanje izuzetnosti pojedinih učenika, ili se ovo prizanje dodeljuje iz nekih drugih razloga koji devalviraju njenu osnovnu svrhu.
Prema Rečniku srpskog jezika Matice srpske, reč vukovac označava pristalicu Vukove reforme srpskog jezika kao i nosioca diplome „Vuk Karadžić“ koja se daje odličnim učenicima za izvanredan uspeh.
Kada je uvedena 1966. godine, ova diploma se dodeljivala učenicima koji su iz svih predmeta od prvog do osmog razreda osnovne škole imali ocenu pet. Nešto kasnije, kao rezultat pedagoških istraživanja koja su pokazala da je štetno podsticati takmičarski duh u nižim razredima osnovne škole, ovaj kriterijum je modifikovan, pa su diplomu „Vuk Karadžić“ dobijali učenici koji su imali odličan uspeh iz svih predmeta od petog do osmog razreda. Od 1993. godine, za sticanje ove nagrade nisu dovoljne samo petice. Prema Pravilniku o diplomama za izuzetan uspeh učenika, vukovci će postati samo oni učenici koji pored svih petica imaju bar još jednu posebnu diplomu ili osvojeno jedno od prva tri mesta na opštinskom ili gradskom takmičenju.
Mada su se uslovi za dobijanje diplome „Vuk Karadžić“ stalno pooštravali, ona se u današnjem obrazovnom sistemu manje vrednuje. Nekadašnji nosioci ove diplome su imali direktnu prohodnost u srednju školu, a ukoliko bi je i u njoj ponovo dobili, i direktnu prohodnost na fakultet. Danas vukovci regularno polažu prijemni, a jedina privilegija koju im ona donosi je da ukoliko osvoje isti broj bodova na kvalifikacionom ispitu, imaju prednost prilikom upisa u odnosu na đake koji ovu diplomu nemaju.
Očigledno je da su sve ove mere bile bezuspešan pokušaj da se sačuva nekadašnji ugled Vukove diplome. Ovo privilegovano priznanje za odlikaše je nažalost odavno izgubilo svoju težinu jer ne predstavlja realno znanje učenika, već se dodeljuje kako bi se podigao rejting škole. Često na sebi nosi i mrlju bolećivosti prema učenicima kojima se tokom godine potkrala i koja četvorka, a kojima se na nastavničkim sednicama ocene na kraju godine poklanjaju.
Forum beogradskih gimnazija, kao sindikat koji se bavi uslovima rada nastavnika i kvalitetom obrazovanja, uputio je dopis ministru prosvete, nauke i tehnologije, Tomislavu Jovanoviću, u kome se navodi da je afera oko male mature otkrila niz slabosti našeg obrazovnog sistema, a da je sve što se nakon toga dogodilo pokazalo negativan uticaj ove diplome na naše školstvo.
“Vukova diploma se odavno pretvorila u svoju suprotnost i kao takva čini štetu sistemu vrednosti u školstvu. Još od šestog razreda, roditelji i učenici vrše pritisak u cilju popravljanja četvorki na petice, jer će dete možda biti vukovac".
Kako je ove godine matura poništena, roditelji čija su se deca ozbiljno spremala za polaganje prijemnog ispita, a sada nisu upisana u željenu školu, skreću pažnju na to da su mnoga deca oštećena kao i da Vukova diploma ne odražava pravo znanje deteta.
U forumu upozoravaju da se vukovcima daje lažna nada da će biti uspešniji u životu od drugih, koja se završi tako da veći deo njih postane prosečan srednjoškolac i neuspešan student.
Da li bi ukidanje Vukove diplome doprinelo stabilizaciji sistema vrednosti u školama, pravičnijem ocenjivanju, boljoj motivaciji učenika i boljem radu nastavnika, kako smatraju u forumu, ili bi ovo vredno znamenje trebalo sačuvati vrativši mu značaj koji je imalo a koje podrazumeva realno vrednovanje dece?
Kao i sve što u našem društvu postane stvar prestiža, tako je i Vukova diploma postala cilj ka kojem se ne biraju sredstva. To je neminovno dovelo do hiperprodukcije vukovaca, i obezvredilo trud učenika koji diplomu s' pravom zaslužuju. Ministarstvo prosvete će uskoro imati tačne podatke o broju učenika sa Vukovom diplomom u svakoj školi, što će pomoći da se napravi mapa obrazovnih ustanova koje uspeh svojih đaka vrednuju po realnim kriterijumima. Stalni porast broja vukovaca bez pokrića u znanju i nadprosečnim akademskim uspesima je još jedan indikator urušavanja našeg obrazovnog sistema.
