Za lekare poput Alojza Alchajmera (Alchajmerova bolest), Berila Krona (Kronova bolest), Hakaru Hašimota (Hašimotov sindrom) široka javnost danas zna zahvaljujući medicinskim dijagnozama koje nose njhovo ime. Međutim, u maju ove godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je objavila niz pravila dobre prakse koja zabranjuju korišćenje eponima u imenovanju novih oboljenja. Stav ove organizacije je da imenovanje bolesti po ličnim imenima ljudi ili gradova stvara određenu stigmu kod svih lica koja nose to ime, dovodi do društvenih neprijatnosti i, u slučaju korišćenja geografskih pojmova, može imati nepovoljan uticaj na trgovinu i turizam u tim regionima.

• 
  Beril Kron (1884-1983)
• 
  Hakaru Hašimoto (1881-1934)
• 
  Alojz Alchajmer (1864-1915)

Predsednik Svetske zdravstvene organizacije, dr Kazuaki Mijagišima, za The New Yorker je dao pojednostavljeno i možda ne baš najpristojnije objašnjenje, uzevši kao primer retko degenerativno oboljenje mozga, Krojcfeld-Jakobovu bolest:

„Meni je lično drago da se ne zovem gos. Krojcfeld. Takvo prezime bi zahtevalo mnogo objašnjenja, uključujući i ono 'niko u mojoj porodici ne pati od ove bolesti, možeš se udati za mene bez rizika'.“

Iako su ove odredbe naišle na veliko neodobravanje naučne javnosti, verovatno i iz razloga što su mediji tragali za najsenzacionalnijim delom izveštaja SZO-a, neki od argumenata koje su ponudili su duboko logični i opravdani. Jedan od primera predstavlja ishitreno imenovanje oboljenja pre nego što budu dovoljno istražena, pa je tako pre nekoliko decenija HIV/AIDS inicijalno nazvan 4H oboljenje (hemofiličari, homoseksualci, heroinski zavisnici, Haićani) jer se smatralo da je oboljenje ograničeno na ove rizične grupe. Gotovo paralelno zaživeo je i naziv GRID (imunodeficijencija povezana sa homoseksualizmom), što će se takođe ispostaviti kao netačno.

Dr Mijagišima je naveo čitav niz pogrešno nazvanih oboljenja, počev od Respiratornog sindroma Bliskog istoka, za koji će se pokazati da se lokalizovao u Severnoj Koreji, ne zahvativši uopšte region po kojem je dobio ime. Pandemija koja je 2009. godine dobila popularan naziv Svinjski grip navela je npr. vlasti Egipta da unište kompletan stočni fond svinja u toj državi, iako se kasnije dokazalo da naziv oboljenja nema naučnu podlogu i da svinje ni u jednom slučaju nisu inficirale ljude. Ista praksa se ponovila 2012. godine, kada je do tada nepoznati virus koji je ubijao mladunčad u stadima ovaca izolovan u nemačkom selu Šmalnbergu, čime je ovoj lokaciji zauvek dat negativan predznak legla Šmalberg virusa samo iz razloga što je tu prvi put istražen. Grad Lajm u Konektikatu je od 1975. godine poznat po Lajmskoj groznici, iako su krpelji koji je prenose široko rasprostranjeni po celom svetu i ni po čemu karakteristični samo za ovu oblast.

Takođe, u svom vodiču SZO upozorava da je u nomenklaturi oboljenja nedopustivo koristiti termine kao što su smrtonosni, epidemijski i nepoznati, da bi se sprečilo širenje panike i izbegao senzacionalistički pristup nedovoljno istraženim oboljenjima.

Oni koji osuđuju nove sugestije SZO kao argument ističu da je imenovanje određenog patološkog stanja po njegovom prvom istraživaču vid naučne počasti, a da imena oboljenja poput Legionarske bolesti (infektivna pneumonija čiji je talas zahvatio učesnike Konvencije američke lige u Filadelfiji 1976), Oropouš groznice, Roki-Mauntin tačkaste groznice i sl. nisu data zlonamerno, već predstavljaju pomen prvim žrtvama tih oboljenja i nose bogate životne priče.

Međutim, Mijagišima je neumoljiv i oštrom retorikom brani nove stavove SZO-a:

„Svetsku zdravstvenu organizaciju ne zanima odavanje počasti. To su lična prezimena, a mi živimo u društvu gde dosta ljudi deli prezime. Potpuno sam siguran da oni ne misle da je ovo zabavno.”

izvor: TheNewYorker