Dok je većina pisaca pre njega mešala politiku sa etikom i verom, Nikolo Makijaveli (1469-1527) je oštro zapažao nivo političke moralnosti šesnaestog veka i imao hrabrosti da tvrdi da je politika samo politika i da ne treba mešati realno sa idealnim. Kako su njegove teze, dileme i sumnje upućivale na zaključak da vladar nije vezan nikakvim moralnim kočnicama, pa da samim tim moral i politika nemaju nikakvih dodirnih tačaka, Kardinal Pavle ga je proglasio čovekom čije je pero zaposeo lično satana, dok ga je Fridrih Veliki nazvao „doktorom nevaljalstva”.

Od tada do danas prošlo je pet vekova, a njegove misli i dalje spadaju u red onih o kojima se najviše diskutuje i koje se na različite načine tumače:

Prvi metod za procenjivanje inteligencije vladara jeste posmatranje ljudi kojima se okružio.

Nivo političke moralnosti u XVI veku verovatno nije bio ništa gori nego u bilo koje drugo doba, ali je tadašnja diplomatija, možda zato što se još nije učvrstila, bila veoma lukava, često prožeta svakavim prevarama i podvalama, pa i izdajnička. Niko nije bio bolje upoznat sa ovakvom političkom atmosferom od Makijavelija koji je nakon progona Medičija (1494) služio Firentinsku Republiku kao kancelar, sekretar i ambasador kod Luja XII, Čezara Bordžije i pape Julija II.

O čovečanstvu možemo reći da je nestalno, licemerno i pohlepno.

Nikolo Makijaveli

Njegov trnovit put političara bio je isprepletan nestalnom vlašću porodice Mediči. Nakon isterivanja Francuza iz Italije 1512. firentinska vlada je zbačena, a ova porodica ponovo uspostavljajući vlast, optužila je Makijavelija za saučesništvo u neuspeloj zaveri koja se kovala protiv njih. Odveden je u zatvor gde je optužen i mučen.

Kada ga je konačno jedan od potomaka porodice, papa Leo X spasao, povukao se u kuću van grada u kojoj je imao dosta vremena da sa distance posmatra protekle događaje i razloge koji su do njih doveli, što ga je učvrstilo u uverenju da politika treba da se procenjuje isključivo na osnovu postignutih rezultata, a ne na osnovu sredstava kojima se služila za postizanje ciljeva.

Tada, nedaleko od njegove rodne Firence, je nastao najplodonosniji period njegovog književnog stvaralaštva.

Mada je ljude smatrao u osnovi antidruštvenim i anarhičnim bićima, Makijaveli je verovao da je moguće vaspitati čoveka tako da želi čvrstu vladavinu. Sama snaga bila je važna zato što „sreća neće pomagati onima koji sami sebi neće da pomognu”, a da bi se u sadašnjosti izbegle greške, potrebno je proučavati prošlost i podržavati njene uspešne ljude.

Primere političke mudrosti Makijaveli je nalazio u rimskoj republici i njenom uravnoteženom društvu, efikasnom konzulatu, građanskoj miliciji i veri koja povezuje društvo. Iako je u duši bio republikanac, bio je spreman da despotizam prihvati kao odgovor na potrebe Italije tog vremena.

Svoje misli je otelotvorio u njegovom najpoznatijem delu Vladalac (1513) u kome je razradio teoriju prema kojoj vladar (u širem smislu političar koji ima moć) treba da upravlja državom u interesu njenog jačanja ne vezujući se nikakvim moralnim zakonima i sentimentalnim obzirima. Iako je njegova misao bila samo reč o pokušaju realističnog traženja balansa između javnog i privatnog interesa radi stvaranja efikasne države, ova knjiga je neretko cinično ocenjivana i svrstavana u „svojevrsni priručnik za političko vladanje uz okrutne i nemoralne metode”.

Ovako iskrivljena interpretacija istrgnuta iz konteksta celine Vladaoca i posmatrana van vremena u kome je nastala, posužila je za stvaranje čitave jedne političke doktrine nazvane makijavelizam. Danas se njegovo ime često vezuje za čuvenu rečenicu: „Cilj opravdava sredstvo” koja je postala credo raznih političkih opcija, iako poznavaoci njegovog opusa tvrde da se u ovakvom obliku ne može pronaći ni u jednom od njegovih brojnih dela.

Ko želi da neprekidno niže uspehe, mora se prilagođavati vremenu u kome živi.

Nikolo Makijaveli

Vladalac ili mislilac? Kako god da ga nazivali i tumačili, njegove reči iskrivljene suštine su ostale duboko upisane u umu brojnih narednih vladara, a njegova iskonska misao jedna velika tajna.