Za potrebe serije „Kako sagraditi bioničkog čoveka” ovog robota su sastavili vodeći britanski robotičari Ričard Voker i Metju Godin. Visok 180cm, ovaj veštački čovek predstavlja zbir najboljih postojećih proteza i organa do sada napravljenih u celom svetu.

Kako funkcioniše ovo „robotizovano biće” nastalo korišćenjem veštačkih ekstremiteta i organa čije je stvaranje koštalo million dolara?

Reksove komponente uključuju ruku sa radijusom pokreta od 26 stepeni, što je jedan stepen manje od mogućnosti prave ljudske ruke. Bionička šaka i ruka reaguju na električne impulse iz mišića koji omogućavaju veliki broj pokreta. Tu su i protetička stopala i gležnjevi koje je razvio profesor Hju Her sa Tehnološkog instituta „Masačusets”, koja imitiraju pokrete mišića i Ahilove tetive.

Reks ima veštačko oko sa mirkočipom koji prima slike preko kamere na njegovim naočarima. Pomoću mirkočipa se elektirčni impulsi u mozgu pretvaraju u oblike i obrasce. Profesor Robert Meklaren sa Oksforda se nada da će uskoro, pomoću ove tehnologije, kompletno slepa osoba moći da vidi osnovne oblike.

Bionički čovek ima SynCardia veštačko srce koje već spasava živote onima koji ga privremeno nose dok čekaju donirani organ.

Veštačka gušterača reaguje na rast šećera u krvi i ispušta insulin, čip u slezini filtrira infekcije i sprečava trovanje a potpuno veštačka krv duže traje, tako da nema infekcija.

Jedini organ koji naučnici ne uspevaju da u potpunosti repliciraju jeste ljudski mozak koji je sačinjen iz miliona neurona. Mozak definitivno predstavlja najkompleksniju strukturu u poznatom univerzumu.

Međutim, naučnici sa Univerziteta Južna Kalifornija proučavaju električne signale u mozgovima miševa kako bi razvili mikročip koji bi jednog dana bio u stanju da zameni memoriju, pa čak i da izleči Alchajmera radeći u saradnji sa pravim mozgom.

Sve ovo upućuje na pitanje, da li je ovo samo jedan od niza robotskih egzoskeleta koji vodi ka stvaranju novije vrste ljudi? Naime, istraživanja na naprednoj protetici i veštačkim organima znače da će naučnici u budućnosti moći da zamene delove tela koji nedostaju i da ih čak poboljšaju. Naučnici se nadaju da će protetičke zamene za srce, bubrege, pankreas i slezinu jednog dana rešiti svetski problem nedostatka doniranih organa.

Bertol Mejer, socijalni psiholog iz Švajcarske koji se rodio bez leve ruke, pa je ugradio bioničku, u seriji kaže: “Sve ovo je uzbudljivo, ali pomalo i zastrašujuće. Ovo su momenti razvoja tehnologije koji idu dalje od evolucije”.

Jasno je da bionički čovek pokazuje koliko je zapravo nauka napredovala, ali je jasno i da nas je dovela do toga da postavimo pitanje šta zapravo znači biti čovek i gde ta ista nauka može u budućnosti da nas odvede.

Emisija „Kako napraviti bioničkog čoveka” biće prikazana 7. februara.

Foto: guardian.co.uk