Mada je uvek bio okružen sjajnim ženama, Nikola Tesla je ostao zakleti neženja. Smatrao je da za razliku od umetnika kojima je žena neophodna muza i inspiracija, naučnik sebi ne sme da dopusti zbližavanje jer bi to značilo ili ozbiljno odvraćanje pažnje od dela na kojem radi, ili bi pak voljena dama ostala uskraćena za emotivnu pažnju koju zaslužuje. Smatrao je da „samo u stalnoj samoći um postaje oštriji“, kao i da je „tajna pronalazaštva u samoći i odsustvu uticaja spoljašnjih uslova na um“.

Njegova harizmatičnost, obrazovanost, znanje stranih jezika, poznavanje umetnosti i to od pozorišta, književnosti, muzike i slikarstva učinili su ga osobom u čijem društvu nikada nije dosadno, pa su se za njegovo društvo otimali.

Iako odlučan da živi asketskim životom, nije uspevao da odoli a da se ne dopisuje sa nekim damama, kao i da im ne pošalje poruku uz raskošan buket cveća. Naš "Gospodar svetlosti", kako su ga često krajem 19. veka nazivali američki novinari, je voleo da uživa u društvu lepih i umnih žena.

Život je bio i uvek će biti jednačina, koja se ne da da rešiti, iako sadrži nekoliko poznatih faktora.

Od mladalačkih dana Teslu su privlačile žene iz sveta umetnosti. Poznata je anegdota po kojoj je čuvena francuska glumica Sara Bernar ispustila maramciu kako bi privukla pažnju slavnog naučnika, a koju je on kao dragu uspomenu čuvao do kraja života. U poznijim godinam je pak dosta vremena provodio u društvu poznate filmske dive Grete Garbo, ali se čini da je jedini naizbrisiv trag u njemu ostavila američka operska diva Lilijan Nordika i da je samo sa njom imao neke, dugoročnije planove.

Lilijan Nordika

Važila je za najistaknutiji dramski sopran krajem 19. i početkom 20. veka. Njen moćan, ali i fleksibilan glas, kao i široka obrazovanost, pomogli su joj da spektar svojih uloga daruje publici kroz predivne arije na nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku, što ju je svrstalo u opersku divu svetskog glasa.

Tesla je voleo operu a ljupkost ove dive je neodoljivo privlačila pažnju mladog naučnika. Uprkos njegovim principima, oni su izgradili veoma poseban odnos i planirali put u Indiju koji bi se ko zna kako završio da ona po povratku sa turneje iz Australije nije 1913. zakasnila na brod.

Uprkos upozorenjima sujevernih prijatelja da je to loš znak i da treba da odustane od putovanja, ona se ukrcala na brod koji se vratio po nju, a koji se ubrzo nasukao u Bataviji. Tokom brodoloma je dobila tešku upalu pluća od koje je tri meseca kasnije i preminula daleko od doma i daleko od Tesle koji je stravičnu vest saznao iz novina. Od tada se njegov emotivni život potpuno promenio.

Nakon njene smrti, Tesla se potpuno okrenuo nauci. Iako je odlučio je da živi asketskim životom, mnoge žene su pokušavale da privuku njegovu pažnju. Među njima su se posebno isticale: Flora Dodž, milionerka koja je pokušala da Teslu osvoji kao još jednu premiju u mnoštvu gospode koji su se otimali oko nje zbog bogatstva i Katarina Mot koja je uspela sa njim da ostvari duhovnu vezu.

Mislim da nema nijednog dubljeg ispunjenja koje može obuzeti ljudsko srce kao osjećaj pronalazača kada vidi da se njegove ideje ostvaruju. Takvi osećaji navedu čoveka da zaboravi na hranu, spavanje, prijatelje, ljubav... jednostavno na sve.

Nikola Tesla je imao jasnu predstavu o tome kako žena treba da izgleda: Mora da bude dama u ponašanju i odevanju, nikako krupna ili drusna, već uredna, vitka i čila. Nažalost, čini se da je te zahteve ispunila samo supruga njegovog dobrog prijatelja R. U. Džonsona.

Katarina Džonson

Ova crvenokosa buntovnica kojoj je naučnik u raznim stanjima znao da upadne u kuću u sred noći i čak pročita bajke za laku noć njenoj deci, bila je jedina žena koja je uspela da mu se približi. U silnoj želji da ga otrgne od samoće, od momenta kada ga je upoznala pa do kraja svog života se trudila da upozna njegovu neobičnu ćud, sve navike, vrline i mane kako bi unela bar malo topline u život jednog samotnjaka koji osim svoje nauke nije imao ništa. Često mu je pisala pisma iz kojih se jasno videlo da ga voli iskreno, a kada on nije odgovarao znala je i da se naljuti:

Vama, tako neljudskom stvorenju izgleda da niko nije potreban! Volela bih da znam nešto više o vama koji niste svesni ničeg drugog osim rada i nemate ljudskih potreba.

p.s To nije ono što sam htela da kažem, ali takva sam.

Vaša odana K. DŽ.

Ova neobično burna i strasna a ipak platonska ljubav je trajala skoro dve decenije. Tesla je ostao džentlmen prema supruzi svog prijatelja, baš kao i njegov dobar drug Laza Kostić koji smatrajući nečasnim ponašanjem da se oženi ćerkom svog dobročinitelja je iz silne ljubavi prema Lenki Dunđerski, zamolio Teslu da se oženi devojkom njegovih snova.

Ko zna šta bi se izrodilo iz ove ponude da je on nije na neviđeno, kategorično odbio.

Nikola Tesla se sve više povlačio u sebe, prestao da odgovara na pisma i da se susreće sa Džonsonovima, a Katarina je u tako neuzvaraćenoj ljubavi umrla 1924. Kažu da su poslednje reči koje je uputila svom suprugu bile: Čuvaj Teslu!

U stalnoj samoći, um postaje oštriji. Da bi se mislilo i pronalazilo, nije potrebna velika laboratorija. Ideje se rađaju u odsustvu uticaja spoljašnjih uslova na um. Tajna pronalazaštva je u samoći.

Nakon njene smrti, potpuno se povukao. Jedini prijatelji su mu bili golubovi. Posebno se isticala jedna golubica, čisto bela sa pegama na krilima. Toliko se pripitomila da ju je mogao pozvati u svakom trenutku i ona bi doletela. Kada bi se razbolela, on ju je negovao. Postala je radost njegovog života, sve dok jednog dana nije dolepršala tužno do njega.

Znao je da hoće da mu kaže nešto važno, nešto toliko važno što on neće moći da podnese sve dok mu se nije učinilo da je video neku čudnu svetlost u njenim očima. Kada ga je zauvek napustila, nešto kao da je potpuno umrlo u njemu. Shvatio je da je njegovo životno delo završeno.

Napustio nas je 7. januara 1943. na najveći pravoslavni praznik, Božić.

Čovek mora biti zdrav kako bi mislio jasno, ali se može i misliti duboko a biti prilično lud.