Iako se sa 700 žena i između 80 i 200 konkubina smatra za jednog od najvećih ljubavnika svih vremena, istorija ga pamti po izuzetnoj mudrosti i pronicljivim trikovima kojima je sa lakoćom zadovoljavao građansku pravdu i time uspevao ne samo da zadivi savremenike, već i da do danas uspostavi načelo po kojem se svako mudro, snalažljivo i pravedno okončanje kakvog spora označava kao solomonsko rešenje.

U spoljnoj politici Solomon je ozbiljno zaostajao za svojim ocem, čuvenim vladarom Izraela Davidom, ali je ipak uspevao da održi mir sa susedima i da se u periodu od 971. – 931.p.n.e. posveti unutrašnjem jačanju države. Mada je nakon njegove smrti došlo do raspada jedinstvene jevrejske države, ostao je zapamćen kao uspešan i pre svega mudar vladalac.

Stari zavet govori o momentu kada se stupivši na presto Solomon u snu obratio Bogu sa željom da mu podari pronicljivo srce i božansku mudrost kako bi mogao da prepozna dobro od zla i da mudro i uspešno presuđuje u mnogim sporovima.

Bijaše milo Gospodu što ga je to Solomon zamolio. Zato mu Bog reče: Jer si to tražio, a nisi iskao ni dug život, ni bogatstvo, ni smrt svojih neprijatelja, nego pronicljivost u rasuđivanju pravde, evo ću učiniti po riječima tvojim: dajem ti srce mudro i razumno…

Jednom su tako kod kralja Solomona došle dve žene tvrdeći da su obe majke istog, malog deteta. Kako su obe imale veoma upečatljivu priču u kojoj je teško bilo razabrati pravu istinu, on im je prema jednoj legendi naredio da svaka uzme za jednu ruku dete i da ga vuče ka sebi, a da će se pravom majkom smatrati ona koja uspe da ga otrgne od druge. U prvom momentu obe su uhvatile mališana za po jednu ruku i počele da vuku, ali ga je shvativši da će na taj način rastrgnuti dete jedna od njih pustila i javno priznala poraz. Tada je mudri kralj shvatio da je upravo ona majka deteta, jer samo ona koja ga je rodila bi pre podnela rastanak od deteta nego da mu se ugrozi život, pa je presudio u njenu korist.

Ovaj događaj se u Bibliji završava sledećim rečima:

Sav je Izrael čuo presudu koju je izrekao kralj, i poštovali su ga jer su videli da je u njemu božanska mudrost u izricanju presude.

Od tada se svaka mudra i pravična odluka doneta na domišljat, ali pravičan način naziva solomonskom.

Uprkos Božijem upozorenju, kralj Solomon je bio veoma zaljubljive prirode. Ne samo da se lako zaljubljivao i jos brže odljubivao, već je bi0 i pravi hedonista. Prepuštao se na kratko uticajima princeza i konkubina koje su dolazile iz Edoma, Moava i Sidoma, a svaka od njih je na svoj način uspevala da ostavi u njegovom srcu po neku iskru koja je tinjala.

Veoma brzo se nadaleko pročula vest o mudrosti i velikom bogatstvu judejskog kralja, pa su u želji da zaključe povoljne ugovore o trgovini sa svih strana sveta dolazile povorke poslanstava sa bogatim darovima.

Jednog dana najavljeno je da u Jerusalim stiže karavan kraljice od Sabe o čijoj lepoti i bogatstvu je Solomon davno čuo. Očaran njenim dolaskom a u nadi da će je impresionirati, Solomon joj je priredio doček kakav do tada nije pamtio ni jedan grad.

Željna da proveri njegovu mudrost, ali i da bogatim darovima i ponudom o učestvovanju u dobiti privoli Solomona na sklapanje ugovora o prijateljstvu čime bi obezbedila Sabejcima bezbedan prolaz trgovačkim Mirisnim putem, na raskošnoj nosiljci koju je pratila ogromna svita dvorkinja i povorka kamila koje su nosile darove, kraljica od Sabe je stigla na ulaz u grad. Kralj ju je lično dočekao i uz klicanje okupljenog naroda sproveo pravo u svoj dvor gde su je pozdravili najviši dostojanstvenici carstva i svih njegovih sedamstotina venčanih žena koje, kako kaže legenda, ni izdaleka nisu mogle da se porede sa lepotom i čarima mlade kraljice.

Dok Stari zavet govori o uzajamnom poštovanju vladara i vladarke, narodni etiopljanski spev Kebra Nagast (Slava kraljeva) govori o njihovoj velikoj ljubavi iz koje je rođen prvi kralj Etiopije.

Šta je to, pitala ga je, kada sedmorica odu, devetorica dođu, dve prave piće a jedno pije? Kralj je mudro odgovorio: mesečina, jer ona traje sedam dana, trudnoća, čija je dužina devat meseci i majčine dojke koje prave piće za bebu koju će majka da podoji.

Postavivši mu još mnoštvo zagonetki, kraljica od Sabe se uskoro uverila u njegovu mudrost, ali shativši da on ne samo da je oženjen sa sedamstotina žena, već da i ima preko dvestotine konkubina, čvrsto je odbijala sve njegove ljubavne ponude, dok kralj konačno potpuno očajan nije shvatio da se ne može sve kupiti novcem.

Zaljubljen do očajanja, ali snalažljiv kao i uvek, Solomon je shvatio da lepu kraljicu može da osvoji samo lukavstvom. Priredio je pompeznu večeru na kojoj su po njegovom nalogu sva jela bila presoljena i dobro začinjena mirođijom, a onda joj ponudio opkladu u kojoj joj je čvrsto obećao da joj se više neće udvarati ako ona ništa ne ukrade sa njegovog dvora.

Uvređena kraljica pristade na opkladu, ali kada se posle večere povukla u svoje odaje, bila je toliko žedna da je lako pronašla krčag sa vodom koji je kralj lukavo postavio na vidno mesto. Čim je počela da pije vodu začula je njegov glas: Zar ovo nije krađa vaša visosti, uzimanje bez pitanja?

Te noći Solomon je najzad osvojio srce kraljice od Sabe, a legenda o njihovoj ljubavi je ostala da živi večno. Etiopska dinastija Negusa tvrdila je da vodi direktno poreklo od kraljice od Sabe i kralja Solomona, a prema hebrejskoj legendi, jedan od njihovih sinova je bio Nabukodonosor II (605. — 562. g. pre n. e.).

Dok stari spisi govore o kraljici od Sabe kao o pustinjoskoj kraljici koja je u Africi imala veliko poštovanje, jevrejska legenda ju je pretvorila u zavodnicu zlog deomona, što u tom istorijskom periodu nije bilo teško. Kako njen lik predstavlja prelazak sa matrijarhata na patrijarh u kojem su žene gubile moć na Bliskom istoku, bilo je neizbežno da moćna vladarka postane opasna u očima muškog sveta, pa ju je lako bilo okarakterisati kao nemoralnu i čak zlu.

Nakon ovih događaja, za lepu kraljicu od Sabe više niko nije čuo, ne zna se koliko je vladala i kada i kako je umrla, dok je Solomon prema biblijskom predanju živeo šezdeset godina, ali se nakon posete lepe kraljice više nije ženio, niti ponovo zaljubio.

O ovom biblijskom predanju snimljen je film Solomon i kraljica Sabe u kome glavne uloge tumače Jul Brigner (Yul Brynner) i Đina Lolobriđida (Gina Lollobrigida).