Kada je Džon Lenon, 1966, bio na vrhuncu slave upoznao je trinaest godina stariju Joko na jednoj od njenih umetničkih izložbi. Iako taj susret nije bio ništa više od kulturnog klimanja glavom i stiska ruke, ostavio je klicu koja je u njima bujala dve godine i na kraju dovela do jedne od najvećih ljubavnih priča XX veka.

U to doba, brak legendarnog mužičara sa školskom drugaricom Sintijom Pauel (Cynthia Powell), je uveliko bio nestabilan zbog Lenonovog nasilnog karaktera, korišćenja LSD-a, kao i zbog njegovih brojnih ljubavnih avantura, pa čak i navodne homoseksualne veze sa kumom svog deteta, Brajanom. Sintija Pauel je svo to vreme stajala uz svog supruga, dajući mu podršku i negirajući sve njihove bračne probleme. Kada je, vrativši se sa putovanja, zatekla Joko u njihovom stanu, nije mogla da proguta Lenonovu izjavu da joj pomaže oko umetničkog izražavanja i da je stoga vrlo važno da se ne razdvajaju. Priča nije delovala ubedljivo jer je Sintija zatekla Joko u svom bade mantilu kako mirno pije čaj u bračnom krevetu. Napustila ga je 1968. i dobila razvod braka sa mesečnom alimentacijom od 100 hiljada funti za Džulijana, njihovog sina, a 21. novembra iste godine Joko, koja je zatrudnela za vreme boravka kod Lenona, je pobacila muško dete koje su oni nazvali Džon Ono Lenon.

Od tada, Džon i Joko postaju nerazdvojni. Zajedno snimaju demo snimak (Unfinished Music No.1: Two Virgins) i zajedno borave u studiju za vreme snimanja, čime je Lenon prekršio dogovor da u studiju nema mesta za devojke i supruge. Kako se nije obazirao na ozbiljna negodovanja ostalih članova Bitlsa, mnogi smatraju da je ovo bio prvi korak ka njegovom napuštanju grupe. Lenon je bio toliko fasciniran kontraverznom japaskom umetnicom da je prihvatao svaki njen predlog, sugestiju ili kritiku na pesme koje je stvarao, da su mnogi kritičari upravo nju okrivili za lošiji prijem poslednjeg albuma kod publike.

Njih dvoje se venčavaju sledeće godine na Gibraltaru i nastavljaju svoje angažovanje protiv rata u Vijetnamu putem javnih nastupa. Snimaju njihovu prvu pesmu Give Peace a Chance, a ovaj period njihovog života Lenon je ovekovečio u pesmi Balada o Džonu i Joko (Balad of John and Joko). Mladi bračni par se više nije razdvajao, bili su zajedno na koncertima, gostovanjima, intervjuima. Kada je Frenk Zapa pozvao Lenona da svira sa njim, ovaj se pojavio sa Joko. Njihova zajednička angažovanja na nekim pesmama objavljena su kao radovi benda Plastic Ono Band, a Lenon kao srednje ime dodaje Ono i postaje Džon Ono Lenon. Joko je te godine doživela tešku saobraćajnu nesreću i ostala je nepokretna jedno vreme. Kolika je bila velika njegova ovisnost o Joko, govori podatak da je za vreme snimanja poslednjeg albuma Bitlsa Abbey Road dopremio ogroman krevet u studio kako bi ona mogla da prisustvuje.

Iste godine Lenon zvanično napušta grupu na veliko razočarenje ogromnog broja fanova Bitlsa, koji za ovaj njegov postupak optužuju upravo Joko. Istina je, međutim, bila sasvim drugačija kako tvrdi Pol Makartni u izjavi Britanskom Telegrafu 11. novembra 2012. godine.

„Mislim da je bilo vreme da Džon krene dalje u to vreme. Shvatili smo da smo napravili pun krug u karijeri, da smo uradili sve što smo hteli da uradimo i da u stvari i nije tako loša stvar da se razdvojimo. Joko sigurno nije razbila grupu”.

Joko je kratko nakon te izjave prvi put istupila u javnost i rekla nešto u vezi Lenonovog izlaska iz Bitlsa.

„Ja nikad nisam rekla Džonu da napusti grupu, čak sam ga i prekoravala ako to učini na štetu drugih. Ja sam mu samo otvorila oči za neke druge vrednosti u životu, i pokazala nove pravce”.

Da bi pobegla od osuda zbog rasturanja Bitlsa, Joko predlaže da se presele u SAD, što i čine 31. avgusta 1971. godine. Problemi u braku počinju 1973. godine, kada se Lenon suočava sa opasnošću deportacije nazad u Britaniju zbog krivične prijave u vezi konzumiranja droge. Dolazi do njihovog razdvajanja, Joko nastavlja svoju karijeru, a Lenon se seli iz stana i živi na relaciji Los Anđeles - Njujork sa Mej Pang (May Pang), sa odobrenjem Joko. U decembru 1974. Džon i Mej kupuju zajedničku kuću, a on odbija sve telefonske pozive koje mu Joko svakodnevno upućuje. Naredni period je veoma čudan, po rečima Mej u kasnijoj izjavi novinarima.

„Džon je nakon nekog vremena pristao da se vidi sa Joko, ali nije se vratio nazad našoj kući, niti je odgovarao na moje pozive. Kada se javio da bi mi rekao kako je njegova razdvojenost od Joko završena, delovao mi je kao da je bio drogiran, ili mu je bio ispran mozak”.

Džon i Joko dobijaju sina Šona 9. oktobra 1975. godine, na Džonov 35. rođendan, nakon čega se Lenon potpuno povukao sa javne scene. Sledeće godine dobija i zelenu kartu od imigracionog ureda SAD, nakon čega prestaje opasnost od deportacije u Britaniju. Posvećuje se porodici i postaje prava domaćica, kako se našalio u svom intervju u Tokiju 1977. godine. Napisao je jednu pesmu za Ringo Stara, napravio nekoliko crteža za svoju autobiografsku knjigu i komponovao nekoliko pesama za svoju dušu koje su objavljene posthumno, ali bez nekog uspeha. Vratio se na muzičku scenu oktobra 1980. godine, na nagovor svoje supruge, pesmom (Just Like) Starting Over. To je bila poslednja stvar koju je Lenon napisao, ubijen je 8. decembra iste godine ispred zgrade u kojoj je živeo, na očigled supruge Joko.

Nakon Džonovog ubistva, Joko se povukla iz javnosti sve do 1985. godine, kada je 9. oktobra 1985. godine o svom trošku otvorila Strouberi Fild spomenik (Strawberry Fields Memorial) na Džonov 45. rođendan. Na Lenonov 50. rođendan, 1990. godine, sa sa Džefom Polakom je napravila radio emitovanje Lenonove pesme Imagine. Preko 1000 radio stanica u više od 50 zemalja je učestvovalo u istovremenom emitovanju. 9. oktobra 2007. godine je otvorila još jedan spomenik, Imagine Peace Tower, na ostrvu Viðey 1 km udaljenom od Rejkavika na Islandu. Svake godine između 9. oktobra i 8. decembra ovaj toranj emituje jak snop svetlosti u nebo. Dugačak je spisak onoga šta je uradila za svog preminulog supruga, njenu najveću ljubav, za koju kaže da nikada nije prestala. Joko nikada nije bila viđena sa drugim muškarcem od njihovog venčanja daleke 1969. godine. Ako to nije ljubav iz bajke, prava ljubav, onda ne znamo šta bi drugo mogla da bude.